Vlasnici nelegalnih objekata koji ne budu hteli da ih legalizuju po novom zakonu o ozakonjenju, a koje nije moguće srušiti, plaćaće veći porez. Oni neće moći ni da prodaju takve nekretnine, a takvi stanovi neće moći da se naslede niti da se poklone.
Aleksandra Damnjanović, državni sekretar u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture, kaže da država neće oduzimati nekretnine, ali će za te stanove važiti zabrana raspolaganja.
„Isto će biti i sa garažama i drugim delovima objekata koji ne mogu da se ozakone ili njihovi vlasnici iz nekog razloga to ne žele da urade, a ne mogu da se ruše“ – kaže Damnjanovićeva.
Građevinski ispektor će dostaviti Poreskoj upravi rešenje o rušenju sa napomenom da se objekat ne može rušiti, tako da se taj stan stavi u sistem poreza. Vlasnik će za taj stan plaćati veći porez na imovinu, a druga sankcija je da se to rešenje dostavlja Republičkom geodetskom zavodu, koji je u obavezi da upiše zabranu raspolaganja.
Damnjanovićeva objašnjava da će ti vlasnici imati „zarobljenu nepokretnost“, jer će biti upisana zabeleška o zabrani otuđenja i zabrani drugih vidova raspolaganja.
Procenjuje se da je svaki treći objekat u Srbiji izgrađen nelegalno i da ih ukupno ima 1,5 miliona. Samo 700.000 vlasnika je, međutim, ranije predalo zahtev za legalizaciju.
Damnjanovićeva navodi da u slučajevima kada je cela zgrada nelegalna, važi pravilo da se prvo obavlja ozakonjenje cele zgrade, pa se rešava o pojedinačnim zahtevima stanara.
– Ako se desi da neko ne želi da ozakoni svoj stan, to ne sprečava njegove komšije da ozakone samo svoju nekretninu – navodi Damnjanović. – Predviđeno je da građevinski inspektor donese rešenje o rušenju u situacijama kada neko neće da ozakoni svoj stan.
Rušenje je praktično nemoguće u situaciji kada u zgradama ima i ozakonjenih i nelegalnih stanova – objašnjavaju u Ministarstvu građevine. – Ista situacija je i u zajedničkom dvorištu, kada bi rušenje nelegalnog objekta moglo da ugrozi bezbednost drugih objekata.
