Iako je još krajem januara istekao rok za podnošenje zahteva za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata, još uvek se ne zna koliko je zahteva podneto u produženom roku za bespravne graditelje.
Pomoćnica ministra za građevinarstvo Aleksandra Damnjanović izjavila je da ni jedna jedina opština u Srbiji još uvek nije dostavila podatke o broju podnetih zahetva i uslovima plaćanja, iako je rok za to istekao. Još ranije je podneto oko 700.000 zahteva, a procena je da će ih biti oko 100.000 više.
Uprkos brojnim produženjima rokova, još uvek svi građani nisu prijavili svoje kuće koje su zidali bez građevinske dozvole (jer stalno nešto dograđuju). Aleksandra Damnjanović kaže da svi oni koji su zakasnili iz opravdanih razloga, kao što su bolničko lečenje i slično, mogu i naknadno podneti prijavu, ali moraju da argumentuju zašto to nisu uradili u redovnom roku. Oni pak koji ne mogu potvrditi da su bili objektivno sprečeni, a nisu prijavili nelegalno izgrađen objekat, mogu izbeći rušenje kuće tako što će nekretninu upisati u Katastar nepokretnosti.
Ostali koji su zidali bez dozvole a to ne urade, mogu računati na rušenje. Svaka jedinica lokalne samouprave ima obavezu da u svom budžetu predvidi novac za rušenje objekata. Damnjanović kaže da u situaciji kad opština ne raspolaže novcem za rušenje, postoji način da se ono ipak sprovede o trošku izvršenika, a da se opština u daljem postupku regresira za taj iznos.
S obzirom na odluku Ustavnog suda po kojoj bespravni graditelji ne mogu biti u povoljnijem položaju od legalnih – zbog čega su i osporene odredbe zakona koje su se odnosile na legalizaciju i donet je novi propis – javila se nedoumica o tome da li lokalna samouprava može ponuditi niže cene investitorima koji su zidali bez dozvole. Damnjanović kaže da je postupak legalizacije sam po sebi poseban postupak i da opštine imaju pravo da propisuju cenu za uređenje građevinskog zemljišta.
- Opština ima pravo i mogućnost da utvrdi cenu uređenja građevinskog zemljišta i da je umanji, čak u novom zakonu ima i nekoliko preporuka kada to da uradi – kaže Aleksandra Damnjanović.
Međutim, uprkos takvim tumačenjima, Ustavni sud je pojedine odredbe gradske odluke Novog Sada o merilima za utvrđivanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta u delu koji se odnosi na popuste za investitora proglasio nezakonitim. A slični popusti postoje u svim lokalnim samoupravama širom Srbije. S tim u vezi, Damnjanović kaže da će novim zakonom o izgradnji takvo stanje biti rešeno jer je izvorno pravo opština da utvrđuju naknadu za uređenje građevinskog zemljišta.
Inače, rok za podnošenje zahteva za legalizaciju po Zakonu o legalizaciji objekata istekao je 29. januara, kao i rok dat lokalnim samoupravama da utvrde visinu naknada i umanjenja. Opštine su bile u obavezi da u roku od sedam dana, računajući od dana prijema dopisa Ministarstva građevine informišu Ministarstvo o tome da li su donele odluke o određenim olakšicama, odnosno vrstama umanjenja i rokovima plaćanja legalizacije.
Cenovnici do kraja meseca?
Ministar građevine Velimir Ilić najavio je da će do kraja ovog meseca biti poznat ukupan broj podnetih zahteva za legalizaciju, kao i cenovnici lokalnih samouprava za legalizaciju bespravno sagrađenih objekata. Ilić je rekao da će od opština zavisiti koliko će biti uspešna predstojeća legalizacija na osnovu novog Zakona o legalizaciji objekata, s obzirom na to da one same sada određuju visinu naknada i olakšice za legalizovanje objekata.
- Ako je opštinama u interesu da budu dobre sa svojim građanima i da što više objekata legalizuju, onda će smanjiti cenu legalizacije, a ako podignu cene, onda ništa neće uraditi – rekao je Ilić.
Po nekim procenama, za celu Srbiju je podneto oko 100.000 novih zahteva za legalizaciju objekata.
