Najava refome katastra i njegovo puštanje u rad u digitalnoj formi trebalo bi da obraduje sve koji planiraju da prenose iz bilo kog razloga vlasništvo nad nekretninom ili zemljom u Srbiji – jer će to značiti jedan šalter, jedan dan da se obavi posao, kao i manje “ozloglašene” papirologije.
Digitalizacija katastra je plan koji bi trebalo, kako stvari stoje, da bude realizovan u narednih nekoliko godina, a prvi korak ka lakšem savladavanju birokratskih zavrzlama vezano za katastar je uvođenje elektronske pisarnice.
sDigitalni planovi – štede građanima čitave dane
Direktor Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) Borko Drašković izjavio je da su završeni digitalni katastarski planovi za celokupno područje Srbije, što će, kako je objasnio, omogućiti da građani dobiju kopije planova za jedan dan.
To je ušteda od čitavih nekoliko dana, jer je ranije bilo potrebno toliko vremena da se dobije ta kopija.
Prema njegovim rečima, digitalizacija će omogućiti da se ažuriraju podaci, poveća njihov kvalitet i transparentnost.
Do sada su već, prema našim informacijama, u digitalni oblik prevedeni podaci o 18,8 miliona katastarskih parcela i preko 4,5 miliona objekata.
Drašković je izjavio da je pre godinu dana za upis u katastar nepokretnosti bilo potrebno 48 dana i istakao da se sada taj posao obavlja za 11 dana, a da će za četiri godine biti dovoljno sedam dana.
Nedavno je, dodaje, završen satelitski snimak Srbije, a za Kosovo i Metohiju je urađen prošle godine. Ocenio je da će digitalni planovi biti jedno od glavnih oruđa građevinskih inspektora u identifikaciji nelegalnih objekata.
“Kada se za tri godine završi izrada integrisanog katastra nepokretnosti Zavod će za sat vremena moći da odgovori na svaki upit, na primer, ako ministar finansija traži podatak o tome koliko je u tom trenutku na raspolaganju građevinskog zemljišta”, objasnio je Drašković.
Drašković je istakao da su predstojeće reforme u Zavodu u prvoj fazi, a da će one trajati do 2020. godine i finansiraće se kreditom Svetske banke od 44 miliona dolara. Kada se 2020. godine završe sve reforme, on je ocenio da će Srbija biti među prvih 20 zemalja na Duing biznis listi Svetske banke, prema tom kriterijumu.
“Zavod je sada na 73. mestu Duing biznis liste Svetske banke gde su rangirane zemlje po lakoći poslovanja, a posle digitalizacije očekujemo napredak za 20 mesta”, rekao je dorektor RGZ.
E-pisarnicom protiv šalterskih zavrzlama
Prva značajna promena u katastru je uvođenje E-pisarnice- “RGZ eGateway” kojom se dovodi u red “kampovanje” pred šalterima katastarskih službi.
Šalteri u katastru su uvek bili najomraženiji, a ranije istraživanje NALED i američkog USAID, pokazalo je da građani ispred tog šaltera provedu po jedan sat. Šalteri u katastru su bili ubedljivo najlošiji, jer se u redu čekalo 61 minut, dok je drugo mesto pripadalo Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, na čijim se šalterima u proseku čekalo 55 minuta. E-pisarnica ukida tu lošu praksu.
Elektronska pisarnica služi za elektronsko podnošenje zahteva za izdavanje lista nepokretnosti, kopije plana i kopije plana vodova, a koji god zahtev i posao građani da imaju da obave – preko e-pisarnice to mogu da učine od kuće, preko interneta. Moći će i dalje sve da obave i na šalteru u katastru, ali u elektronskoj formi.
Aplikacija “RGZ eGateway” treba da omogući bezbednu razmenu poruka i podataka, kao i integraciju portala eUprave sa sistemima - RGZ Pisarnica, e-Građevinska dozvola, e-Plaćanje i IS Trezor. Dakle, sve službe Republičkog geodetskog zavoda, na celoj teritoriji Srbije će primati elektronske zahteve i elektronskim putem će moći na njih da odgovore.
Sužen prostor za korupciju
Potpuna digitalizacija katastarske službe kojoj se teži i na čemu se radi, svešće prostor za korupciju na minimum. Kako je već najavljivano iz Republičkog geodetskog zavoda, e-pisarnica će takođe omogućiti i pregled ko je i kada podneo zahtev, ko ga je obrađivao, kada je završen, videće se još i koliko je vremena bilo potrebno da se završi taj predmet, da li je možda nešto nedostajalo...
Digitalizacija će omogućiti ažuriranje podataka, njihovu bržu i lakšu dostupnost, bolji kvalitet i transparentnost.
Sve to ukupno, podićiće transparentnost rada RGZ na najviši nivo i napraviće od srpskog katastra službu za 21. vek, odnosno, prilagodiće ga evropskim i svetskim standardima u toj oblasti.
U Srbiji ima ukupno 170 službi katastra. Projekat e-pisarnica je, inače, finansiran iz IPA sredstava EU, a vredan je oko 60 miliona dinara.
Koristi od digitalizacije bi imali naročito građani Srbije, ali i strani investitori i državljani Srbije koji žive u inostranstvu, a koji poseduju nekretninu ili koji će je u budućnosti steći.
Korisnici će biti i profesionalci na tržištu zemljišta - advokati, geodete, procenitelji i organizacije koje se bave hipotekama, koji bi imali koristi od tačnijih i dostupnih podataka o nepokretnostima, pa će biti u mogućnosti da javnosti pruže bolje usluge.
