Obaveza registracije stambenih zajednica na stanarima je još samo pet dana. Nakon toga na „dužnost" stupa komunalni inspektor, koji će češljati jedinstvenu bazu, a nakon toga „primoravati" komšije da se organizuju. Svi oni koji nisu ispoštovali zakonski rok, nakon 12. decembra dobiće rešenje za upis u registar, a ukoliko se ogluše, zaživeće prinudna uprava. Ipak, ona će trajati samo dok stanari ne odluče da sami pronađu upravnika.
Iako je šest meseci bilo dovoljno da sve zgrade izaberu upravnike iz svojih redova ili angažuju profesionalne i svoju višespratnicu upišu u bazu, tek nešto više od 10 odsto obavilo je to na vreme. Koliko će ih se upisati u „cajtnotu" ostaje da se vidi, ali, po svemu sudeći, mnogi će to raditi prinudno. S obzirom na to da u Beogradu trenutno prema evidenciji ima 96 licenciranih upravnika, nedovoljno da pokrije sve neregistrovane zgrade, prinudna uprava biće samo nužno i privremeno rešenje.
- Prinudna uprava pokreće se podnošenjem prijave nadležnog inspektora ili vlasnika posebnog dela - stoji u Zakonu. - Vodi ga nadležna opštinska, odnosno gradska uprava, a rešenjem imenuje profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u registru. Posle isteka roka, komunalni inspektor će naložiti rešenjem da se stambena zajednica registruje. Ukoliko nije postupila po nalogu, organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za stambene poslove podnosi prijavu za uvođenje prinudne uprave. A, ona će postojati dok stanari sami ne odluče da izaberu upravnika iz svojih redova ili profesionalnog.
Ono što će još ići naruku zgradama koje nisu ovu zakonsku obavezu ispunile na vreme je to što grad još nije doneo odluku o visini takse za angažovanje profesionalnih prinudnih upravnika. Ukoliko na sledećoj sednici Skupštine grada ne bude bila izglasana visina naknade, to će biti jedna od kočnica za uvođenje prinudnih kućepazitelja.
- Jedinica lokalne samouprave donosi akt o minimalnoj visini iznosa naknade, koju plaćaju vlasnici posebnih delova u slučaju prinudno postavljenog profesionalnog upravnika - kažu iz grada. - Ministarstvo nadležno za poslove stanovanja propisuje kriterijume. Kako oni još nisu doneti, ni grad Beograd nije doneo akt o minimalnoj visini iznosa napred navedenih troškova.
U Zakonu o stanovanju kao novčana kazna za prekršaj stambene zajednice propisan je iznos od 50.000 do dva miliona dinara. A udar po džepu u rasponu ove dve kazne čeka nemarne stanare ukoliko nakon isteka roka propisanog rešenjem inspektora, ne izvrše upis u registar stambenih zajednica, odnosno ne registruju upravnika.
