U Srbiji ima oko 4.600 sela, a u njima oko 50.000 napuštenih kuća, dok u oko 145.000 kuća trenutno niko ne živi.
Ovi podaci koje je iznao akademik Dragan Škorić, predsednik Odbora za selo SANU, ukazuju da u 86 odsto sela opada broj stanovnika, dok se samo kod 12 odsto beleži njihov porast.
Teški uslovi za život, udaljenost od gradova, nedostatak puteva, prodavnica, škola, vrtića, pošta, apoteka, ali i veterinatskih ambulanti, jer je poljopriveda osnovno zanimanje na selima , odnosno nepostojanje nikakve šanse za zaradu osim obrade zemlje, po oceni akademika Škorića glavni su razlozi napuštanja i zapuštanja sela.
Mlađi naraštaji će se vraćati iz grada u selo, smatra on, tek kada se stvore uslovi za život na selu kao što su u gradu.
Koliko je tačna njegova prognoza potvrđuju Šimanovci, selo pećinačke opštine u kojem su danas skoro svi meštani zaposleni u nekoj od 50 fabrika otvorenih u industrijskog zoni, a koji se uz to uspešno bave i poljoprivredom.
Ovo selo ima više zaposlenih nego žitelja, u seoskoj školi je 260 đaka, a u vrtiću 170 mališana i svake godine ih je sve više.
Po oceni predsednika sela Aleksandra Mandića, jedini problem za one koji žele da se dosele u Šimanovce su još uvek skupe stare kuće kojih i nema baš tako na prodaju, a najjeftinije koštaju 30.000 evra.
“U jeku podizanja fabrika, najjeftinija stara kuća sa desetak ari placa bila je 70.000 evra. U mnogim selima Srema, takve kuće se mogu kupiti za deset puta manje novca. Zato mi radimo na tome da proširimo zonu za stanovanje, gde ćemo urediti placeve sa po pet ari i prodavati u zavisnosti od uslova od pet do sedam hiljada evra za ar, pa neka ljudi sami sebi grade kuće na prostoru koji im odgovara”, rekao je Mandić.
Mada su kuće u mnogim vojvođanskim selima u Banatu i Bačku jeftine i cena im ne prelazi 10.000 evra , i to za one novije, jer se stare prodaju i za 2.000 evra, u selima pećinačke opštine ponuda za prodaju je vrlo oskudna, čak ima naselja u kojima nema praznih seoskih kuća.
Uz to, čak i za stare kuće koje se prodaju cene su znatno veće nego u drugim delovima Vojvodine i Srbije, upravo zbog toga što je reč o lokalnoj samoupravi sa najvećim brojem investitora i najmanjem broju nezaposlenih.
No, i pored te činjenice osnovna delatnost u pećinačkoj opštini i dalje je poljoprivreda, kojoj se posvećuje vreme kada se izađe iz neke od fabrika i kada se ima slobodnog vremena.
U ovom kraju poljoprivrednici su poznati kao vrsni uzgajivači i prodavci lubenica, ali i svinja, voća, povrća.
Zamenik predsednika opštine Pećinci Zoran Vojkić objašnjava da je osnovni uzrok za porast cene vrednosti nekretnina u Šimanovcima veliki broj kompanija koje posluju u radnoj zoni u tom selu.
Samim tim, priliv radnika koji nemaju prebivalište u opštini Pećinci je velik i deo njih pokušava da stambeno pitanje reši kupovinom nekretnina u ovom naselju. Trenutno je potražnja veća od ponude, jer je u Šimanovcima zaposleno od 1.500 do 2.000 radnika sa strane, kojima putovanje predstavlja opterećenje i koji žele da se skrase u Šimanovcima, objašnjava Vojkić.
Sagovornik lista ističe da vrednost stare kuće sa petnaestak ari placa u Šimanovcima dostiže cenu i preko 20.000 evra, što je tri do pet puta skuplje u odnosu na ostala naselja u pećinačkoj opštini.
Pored Šimanovaca, skok cena nekretnina primetan je i u Pećincima, gde je i pored porasta cena još uvek za 30 odsto niža nego u Šimanovcima. U poslednje vreme primetno je da pojedini menadžeri i rukovodioci kompanija koje posluju u šimanovačkoj radnoj zoni pokazuju interesovanje za kupovinu placeva, na kojima bi izgradili stambene objekte u kojima bi povremeno boravili, jer im zbog poslovnih obaveza svakodnevno putovanje do mesta stanovanja predstavlja problem, kaže Vojkić.
