Rok za predaju zahteva za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata na području Republike Srpske ističe 31. decembra, a za proces legalizacije prijavljeno je samo oko 30 odsto od 80.000 nelegalno sagrađenih objekata na području RS, potvrđeno je u resornom ministarstvu.
Prema ovim podacima, proces legalizacije je doživeo fijasko u Srpskoj, a za Vladu nastupaju veliki problemi jer će morati da nađe način da „odobrovolji" građane da prijave nelegalno izgrađene objekte ili da, već od januara, naredi rušenje oko 50.000 nelegalno izgrađenih objekta u Srpskoj, za koje nisu podneti zahtevi za legalizaciju.
Najviše nelegalno izgrađenih objekata ima u Banja Luci, oko 20.000, a od toga je oko 13.000 prijavljeno za legalizaciju. Zatim sledi Prijedor gde je od 5.000 prijavljeno oko 3.500 objekata. U Bijeljini je od 8.000 nelegalnih objekata za legalizaciju prijavljeno 2.600. U Gradišci od 5.000 nelegalnih objekata prijavljeno je samo 500, a ovako loš trend se nastavlja i u drugim mestima u Srpskoj.
Srebrenka Golić, ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske, kaže da nadležni u lokalnim samoupravama nisu ažurni i sa velikim zakašnjenjem odlučuju o zahtevima investitora.
- Neke lokalne zajednice nisu pripremljene za ovaj proces i izmišljanjem nekih svojih pravila, koja nemaju uporište u zakonu, ili proizvoljnim i pogrešnim tumačenjem odredaba zakona, nepotrebno komplikuju i odugovlače ovaj postupak - pojašnjava ministraka Golić.
Ona kaže da svi bespravno izgrađeni objekti za koje vlasnici ne podnesu zahtev za legalizaciju ostaju bez mogućnosti legalizacije i pravne zaštite tako da u svakom momentu urbanističko-građevinski inspektor može pokrenuti postupak rušenja, po službenoj dužnosti ili na inicijativu komšije ili bilo kog drugog.
- Kada vlasnik podnese zahtev za legalizaciju, objekat ne može biti uklonjen sve dok se pravosnažno ne okonča postupak legalizacije koji će sigurno u najvećem broju slučajeva biti pozitivan za vlasnika - pojašnjava ministarka.
Kada je reč o rušenju bespravno izgrađenih objekata vremenom će morati da budu porušeni i to oni koji su izgrađeni na zemljištu koje je planirano za druge namene, kao i objekti izgrađeni u zaštitnim pojasevima vodotoka, javne infrastrukture i na zemljištu koje nije bezbedno za građenje.
Zoran Talić, odbornik PDP, u Skupštini grada Banja Luka, kaže da je godinama pokušavao da ukaže na problem legalizacije, ali da je Skupština sve predloge odbijala.
- Rešenje je spisak svih nelegalnih objekata i kategorizacija, odnosno da li se radi o komercijalnim ili egzistencijalnim objektima. Nije isto izgraditi poslovnu zgradu bez papira i to što je neka porodica izbegla u Banja Luku i izgradili jedva kuću negde na periferiji - kaže Talić. - Grad mora da rešava ove probleme, a ne da se rešavaju na republičkom nivou. Zbog toga imamo zastoj i grad gubi oko četiri miliona maraka.
Ministarka Golić je poručila da neće biti produžavanja roka jer je već bio produžavan.
