Bliži se rok za naplatu poslednje ovogodišnje rate poreza na imovinu, a zaboravni imaju vremena još u četvrtak i petak da svoju obavezu ispune. Poslednji dan za plaćanje poreza na imovinu je 14. novembar, a smatraće se važećim sve uplate koje stignu sutra do ponoći.
Pomenuti namet mogao se platiti u četiri rate, a sada ističe rok za poslednju. Oni koji nisu do sada platili nijednu, treba da uplate celu sumu. Obveznici su ove godine zainteresovaniji nego pre da ispune tu obavezu, zbog promene kaznenih odredbi.
Letos je menjan Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji a neplaćanje pomenutog poreza je sada svrstano u prekršaje. To znači da, ukoliko građani ne ispune obavezu, lokalna poreska administracija može podneti prijavu. Sledi poziv od sudije za prekršaje, gde neažurni poreski obveznici mogu biti kažnjeni sumom od 5.000 dinara do 50.000.
Bez obzira na kaznu, ukoliko su kasnili s ispunjavanjem obaveze, sledi im plaćanje zatezne kamate, koju obavezno treba dodati uz porez.
Ta stopa je prilično visoka i računa se tako što se na referentnu stopu Narodne banke Srbije doda deset odsto, a to znači da je zatezna kamata 18,5 na godišnjem nivou. Zato nije čudo što su mnogi smtrali da je bolje da plate manje na vreme nego više, i još da rizikuju kaznu.
Tako će oni koji su u evidenciji poreznika a nisu izmirli obavezu doći u situaciju da, osim poreza, plate i kaznu, koja je nekoliko puta veća od njega jer porez na imovinu za stan u Novom Sadu košta otprilike od 3.000 dinara do dvadesetak hiljada za luksuzne stanove u najatraktivnijim delovima grada.
Onima koji plate kaznu to će očigledno biti lekcija da porez nadalje plaćaju redovno. Međutim, kod nas postoji grupa vlasnika nekretnina koji nisu poreski obveznici. Oni nisu u evidenciji poreskih uprava pa tako ni milom ni silom ne moraju da plate taj porez koji je dragocen za opštinske buyete. Nemačka organizacija za tehničku pomoć GIZ, koja se, između ostalog, bavi i porezima, pomaže opštinskim administracijama da ažuriraju podatke o nekretninama i pronađu obveznike koji su se sami oslobodili tog nameta. Po rečima jednog od direkotra GIZ-a Aleksandra Grunauera, u Srbiji svaka četvrta-peta nekretnina nije u evdenciji lokalne poreske administracije. Oni čak pomažu i pojedinim opštinama da srede podatke.
Vojvodina spada u područja čije opštinske administracije imaju sređenije podatke nego drugi delovi Srbije. Ali i ovde ima teškoća u ažuriranju podataka, za koje su krivi sami obveznici. Poreskoj administraciji ne prijavljuju se promene vlasnika, ne ođavljuju se umrli obveznici i da je nekretnina prebačena na novog vlasnika.
– Obveznici koji imaju nekretnine u Vojvodini su ažurni pa neke posebne pomake u plaćanju zbog najavljenih kazni ne primećujemo – kaže šefica Odseka za poresku administraciju u Zrenjaninu Nikolina Šerfeza. – Međutim sve češće dolaze da provere stanje i isprave greške u evidenciji, prebace poreske obaveze s preminulog vlasnika na novog.
Procenjuje se da u Srbiji ima oko dva i po miliona vlasnika nekretnina. Oni svoje obaveze poreza na imovinu izmiruju 15. marta, maja avgusta i novembra. Prve dve rate se uobičajeno plaćaju akontativno prema rešenju iz prethodne godine, a tokom leta većina opština dostavi rešenja.
