Između 120.000 i 130.000 zahteva za ozakonjenje objekata do 200 kvadratnih metara početkom sledeće godine rešavaće službenici 17 beogradskih opština. Oko 100.000 predmeta ostaće na policama Sekretarijata za legalizaciju, koji će postupati po zahtevima bespravnih graditelja, vlasnika nelegalnih kuća i poslovnih zgrada većih od 200 kvadrata.
Ovo je samo jedna od novina u izmenama Zakona o ozakonjenju, usvojenih nedavno, tri godine pošto je taj akt donesen, jer očigledno je da nije pokazao velike rezultate. U Beogradu je za poslednje tri godine ozakonjeno svega 23.000 objekata od njih 250.000, koliko je za tri decenije sagrađeno bez građevinske dozvole.
Nemanja Stajić, sekretar za legalizaciju, priznaje da ovaj „rezultat na semaforu” nije zavidan, ali je, tvrdi, bolji od svih prethodnih.
– Ovakav presek je dobar ako se ima u vidu da smo za manje od tri godine rešili trostruko više predmeta nego za deceniju i po pre toga. Od 23.000 ozakonjenih građevina budžet je prihodovao 1,1 milijardu dinara, što jeste pokazatelj da smo na dobrom putu. Slaba tačka bilo je to što nisu postojale kazne za ljude koji nisu želeli da ozakone objekte – ističe Stajić.
On nema dilemu oko toga da će opštine biti kadre za ovaj posao 10 godina otkako su sve predmete preselile na jedno mesto u tada oformljeni Sekretarijat za legalizaciju. Njegovo osnivanje temeljilo se na argumentima da opštinske komisije nisu redovno zasedale, da često nisu imale kvorum i da nije bilo političke volje da se u legalne tokove uvedu cela divlja beogradska naselja. Opštine će, dodaje Stajić, sada dobiti pomoć od sekretarijata – nekoliko činovnika od njih 90, koliko radi u tom gradskom ministarstvu, postaće mentori nadzornici opštinskim službenicima. Oni će im pomagati, a svaki građanin koji bude nezadovoljan tretmanom u matičnoj opštini moći će da zakuca na vrata Sekretarijata za legalizaciju i da u zgradi u Ulici kraljice Marije ozakoni nekretninu.
– Ideja je da građanima približimo lokalnu samoupravu i da, kao što je do sada bila praksa u prigradskim opštinama koje su rešavale zahteve do 800 kvadrata, omogućimo da ljudi koji žive bliže Valjevu nego Beogradu mogu u svojoj opštini da legalizuju stan, a ne da dolaze u centar prestonice. Možda neke opštine uspostave bolji sistem nego što ga ima sekretarijat – ističe Stajić.
Propisi prvi put zabranjuju priključivanje divljih građevina na komunalnu infrastrukturu, njihovo prometovanje, uvode obavezu upisivanja nelegalnih objekata u katastar i podnošenja poreske prijave bez koje neće biti rešenja o ozakonjenju.
– I ranije je bilo vlasnika nelegalnih kuća koji su plaćali porez, ali na površinu koju su sami prijavili, a ne na sagrađenu. Sada će morati da izmire porez na punu kvadraturu ili će im on biti višestruko uvećan. Ko je podigao 300 kvadrata kuće, zasigurno ima da plati 50.000 dinara takse za ozakonjenje jer zakon je donet da bi vlasnici individualnih stambenih objekata brzo i povoljno mogli da legalizuju nekretnine. A takvih je 95 odsto u Beogradu – objašnjava gradski sekretar za legalizaciju, koji je na čelu tog resora pet godina.
Stajić veruje da će preostalih 230.000 predmeta biti rešeno u naredne četiri godine i da će država konačno moći da garantuje pravnu sigurnost koja je preduslov za investicije.
Samo objekti koji su sagrađeni do 27. novembra 2015. mogu da budu ozakonjeni. Oni koji do tog datuma nisu bili na satelitskom snimku koji je urađen iste godine neće moći da dobiju naknadnu građevinsku dozvolu, tvrdi Nemanja Stajić.
