Vlasnici kuća, stanova, garaža ili poslovnog prostora koji nisu legalizovani, imaju na raspolaganju još oko pola godine da uvedu te objekte u legalne tokove. Ako to ne učine, rizikuju da država ispuni ono što mesecima najavljuje – da bespravne objekte sruši.
Kandidati za rušenje su oni građani koji ne predaju zahtev za legalizaciju do isteka novog, produženog roka - do 1. maja 2015. godine. Procene su da u Srbiji ima oko 1,5 miliona objekata koji su bespravno građeni, dok je sa druge strane, broj zahteva za njihovo uvođenje u legalne tokove daleko manji. Situacija je lošija imajući u vidu da je od stupanja na snagu novog Zakona o legalizaciji, od novembra 2013. godine, prosečno na nivou Srbije rešeno tek tri do pet odsto podnetih zahteva.
Kako bi bili sigurni da će vaš zahtev biti jedan od uspešno rešenih, potrebno je da prilikom podnošenja zahteva dostavite svu potrebnu dokumentaciju. Država će, primera radi, odbijati one zahteve građana koji su imali volje da započnu ceo proces, ali nisu podneli sve potrebne papire. Kompletna dokumentacija prvi je uslov za uspešno legalizovanje objekta.
Potrebni papiri za legalizaciju
Kad podnosite zahtev za legalizaciju objekta, morate, za početak, da priložite i glavni projekat i to u tri primerka, ali i dokaz o pravu korišćenja, svojine ili zakupa parcele. Potrebno je, takođe, da ste već platili naknadu za uređenje zemljišta, kako bi priložili i potvrdu o toj uplati, a potrebna je i potvrda o izmirenoj administrativnoj taksi. Dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima je takođe neophodan, a podrazumeva da, primera radi, za objekte koje ste dozidali ili proširili, imate ugovor sa skupštinom stanara. Korisno je znati i da objekti za koje je već podnet zahtev za legalizaciju mogu privremeno da se priključe na komunalnu infrastrukturu.
Troškovi i pravo na popust
Novim Zakonom o legalizaciji iz 2013. pooštreni su uslovi za prevođenje objekata u legalne tokove, ali je i cena veća, i u proseku iznosi nekoliko hiljada evra. Tako, na primer, dozvola za gradnju kuće od 100 kvadrata, sada košta bar 1.500 evra više nego ranije. Ranije je, na primer, za kuću do 100 kvadrata u prestoničkoj ekstrazoni bilo potrebno oko 9.000 evra, a na periferiji oko 2.500 evra. Najskuplja je bila naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, dok su ostali troškovi u proseku iznosili oko 500 evra.Moguće je da cena bude i niža, recimo, za vlasnike nelegalnih objekata koji su time rešili stambeno pitanje, kao i za one koji su sami finansirali opremanje građevinskog zemljišta, asfaltiranje ulica, uvođenje vode, struje... Na popust mogu da računaju i oni koji su učestvovali u mesnom samodoprinosu, samohrane majke, invalidi, učesnici rata…
Cene legalizacije u svakom slučaju zavise od vrste objekta, i utvrđuju je opštine.
Legalizacija ili upis u katastar
Država od usvajanja Zakona o legalizaciji uporno pokušava da natera građane da prijave takozvanu “divlju gradnju”, pa su spominjane i visoke novčane kazne i, trenutno aktuelna, pretnja rušenjem objekata izgrađenih bez dozvole. Vlasnici se, u velikom broju slučajeva ipak odlučuju za prelazno rešenje – upis objekta u katastar. Upisom u katastar, vlasnici kuća nemaju obavezu da uđu i u proces legalizacije.
Građani se mahom odlučuju za katastar zbog cene, jer upis košta oko 100 evra, dok je cena legalizacije nekoliko hiljada evra. Međutim, i prava koja vlasnik ima, u slučaju da se odlučio samo za upis, znatno su manja. On, na primer, ne može da proda nelegalizovanu nekretninu, mada ona može da se nasleđuje. Takođe, banke nerado prihvataju hipoteku nad takvim objektom kao garanciju za kredit.
Šta predviđa novi Zakon o legalizaciji
Svi koji su bespravno gradili zaključno sa danom stupanja na snagu novog Zakona o legalizaciji bespravnih objekata, a to je 1. novembar 2013. imaće pravo da legalizuju delove ili cele objekte, mada Zakon predviđa obimniju dokumentaciju i proceduru, ali i u proseku oko 1.500 evra veće troškove. Olakšavajuća je okolnost što je legalizovanjem objekata predviđena mogućnost plaćanja na rate do 20 godina.
Popuste i visinu naknade za gradsko građevinsko zemljište određuju opštine i gradovi, a lokalna samouprava ima rok od 30 dana da odgovori na zahtev za legalizaciju. Vlasnici koji nemaju vremena da prikupljaju dokumenta imaju opciju i da potpišu ugovor sa lokalnom samoupravom, koja bi, uz nadoknadu, to uradila umesto njih.
Rušenje sledi…
Objekti izgrađeni u zaštićenim zonama ili zonama od javnog interesa neće moći da se legalizuju. Tako na primer, vlasnici nekretnina u nacionalnim parkovima, na javnim površinama ili trasama saobraćajnica, moraće da promene prebivalište, jer je država odlučila da te objekte svakako sruši. Njima neće pomoći ni upis u katastar, jer ni prethodni zakon nije dozvoljavao gradnju na ovim mestima. Predstavnici države nedavno su poručili da će u Srbiji biti legalizovano sve što bude moglo, odnosno da se neće rušiti oni objekti koji neće ugroziti park prirode ili živote ljudi i njihovu imovinu.
