Stanovi u suturenu pravi su izbor za one građane koji imaju malo novca, a više članova porodice koji bi u tom stanu živeli. Kvadrat stana u suterenu košta najmanje 25 odsto manje od stanova u prizemlju ili na višim spratovima, ali s druge strane, ovakve stambene jedinice često nisu papirološki čiste, odnosno uknjižene.
Oprez – suteren često nema regulisane papire
U agencija za promet nekretnina “Goxy” kažu da je cena povoljnija i popularnija nego kada je reč o stanovima na višim spratovima, ali i upozoravaju da bi trebalo voditi računa prilikom ovakvim kupovinama, jer papiri, posebno u novim zgradama, nisu regulisani.
“Stambene jedinice u suterenu često nisu papirpološki rešene, nisu uknjižene, pa se, primera radi, i dalje vode kao garažni prostori, ili delovi zajedničke prostorije”, objašnjava vlasnik ove agencije Dragan Vuković, dodajući da bi trebalo uraditi prenamenu prostora, ukoliko investitor to nije uradio.
Vuković navodi da je u starim zgradama koje su gradile državne firme, stanje mnogo sređenije, a papiri validniji.
“U staroj gradnji su suterenski stanovi obično u dobrom delu uknjiženi, jer su ili bili predviđeni kao stanovi ili su nastali od zajedničkih prostorija. Ali, sećam se kad su opštine raspisivale konkurse za dodelu zajedničkh prostorija koje su pretvarane u stanove, da su one i rađene sa upotrebnom i građevinskom dozvolom, što je vlasniku omogućavalo da stan u suterenu uknjiži u zemljišnoj knjizi ili u katastru”, rekao je Vuković, čija agencija inače u ponudi ima, pored stanova u suterenu, stanove na brojnim lokacijama i različite spratnosti.
Kao neko ko je godinama u poslu vezano za nekretnine Vuković kaže da većih problema ima u zgradama koje su rađene u poslednjih 15 godina, jer ti stanovi nisu privedeni nameni - da budu sto odsto stambeni prostor sa čistim papirima, te većina nije uknjižena niti može da se uknjiži.
“Sve zavisi ko je radio zgradu, a i sadašnji vlasnici to mogu da završe. I trebalo bi da završe da se ne desi da trguju stanom koji se vodi kao garažni prostor”, rekao je on.
Kako je ukazao, problem upisa ovih stanova trebalo bi da reši Zakon o legalizaciji tokom ove godine.
Kvadrat jeftiniji za četvrtinu
Vlasnik agencije “Goxy” priznaje da je tražnja za stanovima u suterenu slabija nego za stanovima na drugim spratovima, a ovakve nekretnine najviše zanimaju one koji imaju, kako je rekao, manje novca na raspolaganju, a više članova porodice.
“Oni koji bi da kupe stan od 40 kvadrata, a imaju novca za stan od 30, uglavnom se odlučuju za suteren. Dakle, to uzimaju oni kojima treba veći prostor za manje para”, rekao je on.
Prosečna cena kvadrata u Beogradu kreće se, zavisno od lokacije od 500 evra na periferiji do 2.400 evra u ekstra zoni, dok je, primera radi, u Novom Sadu prosečna cena kvadrata od 500 do 1.500 evra.
Naš sagovornik kaže, da kada je reč o suterenu, cena može da padne i do 25 odsto.
Koliko će kvadrat biti jeftiniji, zavisi pre svega od kvaliteta gradnje, i od “statusa” stambene jedinice po pitanju dokumentacije, odnosno da li je stan uknjižen, rađen od zajedničkih prostorija, garažnog prostora, u kakvom je stanju...
Različita ponuda suterenskih stanova
“Ima lepih stanova u suterenskom prostoru, a i onih koji praktično i nisu suteren, zbog nagiba terena. Recimo, gledate konfiguraciju terena, nagib i prilaz zgradi, stan može da bude suteren gledajući sa strane ulaza, ali ako je okrenut suprotno od ulaza, i na nagibu, praktično je to prizemlje kad gledate sa nivoa zemljišta”, kazao je Vuković.
On je naveo da ima i stanova gde se vide samo prozori, i gde je rađeno duboko ukopavanje u zemlji.
Kupci su, kako je rekao, mahom sumnjičavi prema ovim nekretninama jer se u starijim zgradama, gde je izolacija loše urađena, često javlja problem vlage.
“Međutim, ako su hidro i termo izolacija dobro urađene i to se prodaje”, zaključio je.
Vlasnici često precenjuju suteren
Vuković je ukazao i još jednu specifičnost stanja na terenu, a to je da vlasnici suterenskog prostora često ne žele da priznaju da njihova nekretnina manje vredi od stana, primera radi u prizemlju.
“Iz mog iskustva, dobar deo vlasnika takvih stanova ne bi ni za živu glavu rekao da je to manje vredno nego stan u prizemlju. Zato dobar deo vlasnika takvih stanova u početku ceni taj kvadrat više nego što vredi na tržištu nekretnina”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, dešava se u praksi takođe da dobar deo vlasnika nije potpuno u toku šta im piše u papirima.
“Dešava se da prosto ne mogu da shvate da se po papirima na tom mestu ne vodi stan, nego je to, papirološki, stan u zajedničkim prostorijama, ili garaža”, naveo je on.
