Kamatne stope na bankarske kredite stanovništvu su u prethodne dve, tri godine značajno smanjene, ali i pored toga, građani Srbije i dalje plaćaju znatno više kamate na zajmove u dinarima nego što državljani zemalja u okruženju plaćaju kada hoće da se zaduže u svojim valutama.
Kada se uporede kamate u Srbiji sa još pet zemalja u regionu, zaključak je da imamo najniže kamate na stambene kredite vezane za evro, a najviše na kredite u lokalnoj valuti.
Obilje jeftinog novca kojim najveće centralne banke snabdevaju međunarodna finansijska tržišta i koje se ogleda u negativnoj vrednosti referentnih kamatnih stopa, euribora i libora, poslednjih godina je oborilo cenu kredita vezanih za evre. S druge strane, stabilna i niska inflacija i manje više stabilan devizni kurs u poslednje tri godine, doveli su i do spuštanja kamata na dinarske kredite.
Međutim u odnosu na okruženje, krediti u lokalnoj valuti u Srbiji i dalje su skupi.
Prosečna kamata na novoodobrene stambene kredite vezane za evro, prema podacima Narodne banke Srbije za septembar, iznosila je svega 3,27 odsto, što znači da su u poslednjih pet godina ove kamate skoro prepolovljene. S druge strane, prosečna kamata na stambene kredite u dinarima je 7,4 odsto. Ovo je takođe značajno smanjenje od čak tri puta u poslednjih pet godina, ali ovi zajmovi i dalje imaju malo učešće u ukupno odobrenim stambenim kreditima.
U zemljama u okruženju situacija je ponešto drugačija. Tamo su devizni kursevi uglavnom već duže vremena fiksni ili skoro pa fiksni u odnosu na evro. Zato je česta situacija da su krediti u lokalnoj valuti čak i za nijansu jeftiniji nego oni vezani za evro.
Tako je prosečna kamata na stambene kredite u konvertibilnim markama u BiH 4,86 odsto, a na kredite u evrima 5,68 odsto. U Hrvatskoj su kamate na stambene kredite u kunama u proseku 4,63 odsto, a u evrima tek neznatno niže, 4,35 odsto. U Rumuniji prosečni stambeni kredit u leju košta 3,51 odsto, a u evrima 3,71 odsto. Slično je i sa bugarskim levom. Stambeni kredit u lokalnoj bugarskoj valuti nosi kamatnu stopu 4,74 odsto, a u čak evrima 5,24 odsto. Na kraju u Crnoj Gori čija je valuta evro, prosečna kamatna stopa na stambeni kredit je 5,57 odsto.
Poređenjem je lako utvrditi da građani Srbije koji bi da u budućnosti izbegnu rizik od povećanja rate zbog jačanja evra, moraju da plate od 50 do 100 odsto višu kamatu nego komšije.
Slična situacija je i sa keš kreditima, koji su drugi po popularnosti u Srbiji, odmah iza stambenih. Prema statistici Narodne banke, prosečna kamata na gotovinske kredite do jedne godine, vezane za evro, iznosi svega 3,31 odsto. Istovremeno, kamata na isti kredit, samo u dinarima, u proseku je 10,71 procenat, odnosno skoro tri puta više.
Međutim, i pored visokih kamata, u Srbiji je odobreno čak 160 puta više novca putem keš kredita dinarima, nego preko zajmova u evrima. Ako se pogledaju veb sajtovi banaka može se videti da neke od njih u ponudama čak ni ne ističu gotovinske kredite vezane za evro, a ako ih i nude, reklamiraju ih sa ogromnim kamatnim stopama.
I ovde plaćamo značajno više nego građani okolnih zemalja. Tako je u BiH prosečna kamata na kratkoročni keš kredit (u markama) 6,75 odsto, a u Hrvatskoj u kunama 7,25 odsto. Rumuni plaćaju 4,11 odsto, a Bugari svega 3,46 odsto. Na kraju, za keš zajam banke naplaćuju Crnogorcima skoro koliko i nama, u proseku 9,68 odsto, iako je tamo zvanična valuta evro, a ovde dinar.
