Na tržištu nekretnina u Srbiji beleže se dva pada i jedan rast: pale su kamate na stambene kredite, kao i cene kvadrata, što je donelo pojačano interesovanje građana za kupovinu stanova.
Rast prodaje beleži se u svim većim gradovima, a 260.000 podstanara, koliko ih ima u Srbiji, sada je u prilici da se useli u dom u svom vlasništvu. Veća tražnja nije dovela do većih cena, a agenti za nekretnine i ne očekuju rast, bar ne uskoro.
Kod većine banaka efektivne kamatne stope kreću se od između tri i četiri odsto. Tako za kredit od 30.000 evra na period otplate od 30 godina, uz kamatu od 3,3 odsto, klijent može da računa na ratu od 122 evra. Ukoliko se podiže kredit na 50.000 evra uz iste uslove – rata je od 234 evra. Kod indeksiranih stambenih kredita obavezno je ušeće od 20 odsto. Ali, ako se pazari prvi stan, kupac ima pravo na vraćanje poreza na dodatu vrednost u iznosu od deset odsto. Drugim rečima, polovinu učešća država brzo vraća. Ako novi gazda skupi sve papire, može se nadati da će novac od poreza na račun dobiti već za mesec i po.
260.000 podstanara ima šansu da se useli u svoj stan
Indeksirani krediti vezani su za kurs evra i euribor – evropsku kamatnu stopu. To zapravo znači da se na osnovnu bankarsku kamatu dodaje euribor i dobija stopa po kojoj se kredit podiže. I dok osnovna kamata ostaje ista, euribor može da se menja. Sada je na nivou od minus 0,22 odsto a 2008. godine iznosio je čak 4,7 procenta. Stručnjaci, i naši i oni iz zemalja evrozone, ne očekuju da će tu biti znatnijih promena u naredne tri-četiri godine. Ipak, nekakav rizik se kod kredita uvek mora prihvatiti. Pad cene kvadrata i to može da kompenzuje, a što se tiče evra, domaća valuta je već duži period stabilna.
Kako na sve to reguje tržište?
– Cena kvadrata se u Novom Sadu kreće se od 700 do 1.700 evra, a obično se prodaju bar za sto evra manje – kaže izvršni direktor u agenciji „Solis” Dragan Rabatić. – Primećuje se malo povećanje cena od desetak odsto za nove stanove. U Novom Sadu se sve više gradi, ali mislim da ovo tržište nema kapacitet da se sve to kupi, čak ni uz povoljne kamate i druge pogodnosti. Zato će cene kvadrata i u narednom periodu ostati na tom nivou ili čak malo kliznuti naniže.
700 do 1.700 evra cena kvadrata stana u Novom Sadu
U Zrenjaninu su povoljni krediti takođe doneli povećanje prometa. Cene kvadratnog metra stanova miruju i kreću se od 800 do 850 evra.
– Od početka ove godine kupljeno je 15 stanova na kredit, a to je bar duplo bolje nego prethodnih godina – kaže Dejan Mihajlov iz agencije „Pragma”. – Najviše se traže novi stanovi. Oni iz starije novogradnje su zapušteni, preveliki i treba ih renovirati, a to iziskuje dodatna ulaganja. Zbog toga klijenti mahom biraju useljenje u potpuno nove stanove, ali potražnja nije takva da bi donela povećanje cena.
Prizemlje povoljnije
Za one kojima su stanovi i uz pad kamata i cena kvadrata i dalje skupi rešenje bi moglo biti kupovina stana u prizemlju. Cena kvadratnog metra takvih stanova u većini gradova niža je bar 20 odsto. Posebno što kod stanova koji su duže na tržištu cena još može da klizne na dole. Galama koja dolazi s ulica i dvorišta, veća mogućnost provale i krađe očigledno su veliki minus, a to pokazuje i praksa jer stanovi koji nisu bar na visokom parteru teško nađu kupca.
Gotovo ista slika je i u Sremskoj Mitrovici. Stanovi u starijoj novogradnji nude se po 500 do 600 evra kvadrat, dok je za nove stanove cena od 700 do 800 evra kvadrat.
– Cene uglavnom miruju – kaže Rade Frajlović iz agencije „Stil-r”. – Porastu tražnje su, osim povoljnih kredita, doprineli i sami investitori jer se zgrade završavaju u roku, a kupac je u obavezi da plati 20 odsto vrednosti kod zaključenja ugovora, a ostatak, odnosno 80 odsto, pred preuzimanje ključa, što većini budućih vlasnika odgovara. Novi stanovi su i kod nas traženiji, manji su, sređeniji i zato se lakše prodaju.
