Stambeni zajmovi su ove godine u Srbiji nikad povoljniji, a kamate su pale i kreću se od 3,8 odsto. Nekada su bile od šest do osam procenata godišnje. To jeste privuklo kupce, ali navale baš i nema.
Uleteti ili ne uleteti u dug koji treba redovno vraćati u narednih 20 do 30 godina? To je dilema u kojoj su zaposleni beskućnici sve više skloni da ipak probaju da sastave finansijsku konstrukciju i usele se u novi ili već korišćen stan ili kuću. U prilog toj odluci ide znatan pad cena stambenih kvadrata na našem tržištu.
Već poduže Udruženje banaka, odnosno njihov Kreditni biro, beleži pad zaduživanja kod stanovništva. Izuzetak su stambeni zajmovi: tu je od konca 2014. godine pa do kraja maja zabeležen rast od 2,9 odsto. Ukupna suma stambenih zajmova zaustavila se na 377,02 milijardi dinara. Šta se nudi klijentima i kako da procene svoje mogućnosti i usklade ih s poslovnom politikom banaka? Finansijske kuće listom nude kredite koji se osiguravaju preko Nacionalne krporacije.
Kredi agrikol banka nudi stambeni kredit, ali i mogućnost refinansiranja korisnicima tog tipa zajma kod drugih banaka. Za zajmove za refinansiranje kredita uzetih kod drugh banka troškovi obrade su nula. Kamatna stopa je fiksna za prvih 60 meseci, i iznosi nominalno 3,8 odsto ako se zajam vraća za deset godina, odnosno 3,9 ako poslednja rata pada nakon tri decenije. Nakon pet godina klijenti će plaćati 3,9 godišnje, uvećano za euribor na šestomesečnom nivou. Troškovi obrade zahteva su jedan odsto, a kredit se u celosti ili delimično može vratiti bez provizije ili uz najviše jedan odsto. Zajam je indeksiran u evrima, a kamata je efektivno 6,26, odnosno 6,16 odsto.
– Smatram da će period otplate u kojem im je kamata fikasna klijentima dobro doći da opreme ili adaptiraju stan ako to žele – kaže član Izvršnog odbora te kuće za poslove sa stanovništvom Svetozar Šijačić. – Prvih pet godina su najzahtevnije za otplatu kredita pa to što mogu računati na predviđenu ratu klijentima dosta znači.
Erste banka je takođe sprema da refinansira zajmove, a uslovi zavise od kredita. Oni nude više tipova zajmova. Evo primera za jednog od njih. Za zajam od 30.000 evra na rok od 360 meseci mesečna rata je 143,59 evra, a kamata je 3,85 odsto uz šestomsečni euribor. Ona je trenutno efektivno 4,85 odsto. Rast je više zbog dodatnih troškova a manje zbog euribora, koji sada iznosi nula odsto pa je često i u malom minusu. Šestomesečni euribor juče je bio 0,049 odsto.
Stručnjak dr Aleksandara Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ smatra da je za građane koji imaju siguran posao i takva primanja, odnosno sigurnost na duže staze, dobar trenutak da uzmu stambeni kredit.
Što se tiče euribora, prognoze govore da bi on u narednome periodu mogao da počne da raste, kao posledica oporavka privrede zemalja Evropske unije. Sve drugo na tu temu nezhavalno je prognozirati.
Za sve indeksirane zajmove obavezno je učešće od 20 odsto.
A troškovi rastu
Većinu klijenata često zbuni razlika od nekoliko procenata između efektivne i nominalne stope. Nije zgoreg pogledati šta na to utiče. Manja stavka su troškovi izveštaja Kreditnog biroa – 246 dinara, i menice – 50 dinara. Naknada za vođenje računa je od 100 do 150 dinara mesečno. Provizija koja se plaća NKOSK-u je 30 evra. Veći su provizija za obradu zahteva – jedna odsto od sume kredita kod banke. Svoju proviziju ima i NKOSK – 1,50 do 2,50 odsto.
