Stambeni krediti u Srbiji dugo nisu bili jeftini kao što su danas. Pre samo tri godine prosečna kamatna stopa sa marginama, vezana za Euribor bila je oko 6%, dok danas u proseku iznosi oko 3,5%. To praktično znači da bi 2013. za kredit od 50.000 EUR, sa učešćem od 20% i rokom otplate 30 godina, mesečna rata kredita bila oko 240 EUR, a korisnik kredita morao bi ukupno da vrati oko 87.800 EUR.
Početkom 2016. godine, za isti kredit i rok otplate, ali po efektivnoj kamatnoj stopi od 3,5 EUR, korisnika kredita mesečna rata stajaće 180 EUR, dok bi ukupno morao da vrati oko 65.000 EUR.
- Trenutno niske kamatne stope za stambene kredite su u stvari posledica niskog Euribora, odnosno jeftinog novca što bi rekli u bankarstvu. I to je sa jedne strane povoljno za građane, sa druge strane naše tržište ima jedan zastoj u potražnji za stambenim kreditima i bankari to pokušavaju da pobiju upravo na ovaj način sa povoljnijim uslovima - objašnjava Dušan Uzelac.
Statistika pokazuje da su građani sve zainteresovaniji za stambene kredite. Prema podacima Udruženja banaka, ukupno odobrena suma kredita od kraja 2014. do kraja 2015. godine, porasla je za 2%, što nije bio slučaj pre toga.
- Baš je bio veliki pad, nije bilo uopšte skoro zainteresovanih za kredite ili je bio neki minimalni procenat. Poslednjih meseci se taj broj i te kako povećao i ima mnogo više ljudi zato što su uslovi koje banke daju vrlo povoljni - kaže licencirani agent prodaje nekretnina Katarina Lazarević.
Kada se kreditno zaduže, građani strahuju od gubitka posla. Nameće se i pitanje šta će biti kada Euribor, za koji su vezane kamatne stope, poraste? Uzelac objašnjava da ako dođe do nekih kriznih momenata Euribor će rasti i samim tim će i kamata na taj kredit porasti, kao i rata koja dolazi svakog meseca.
Paradoksalno, najviše se traže najjeftiniji i najskuplji stanovi. To znači da za kreditno rešavanje stambenog pitanja koje podrazumeva 60 i više kvadrata po porodici, i dalje ima najmanje interesenata.
