Službeni stanovi, koje je nekada imalo gotovo svako društveno preduzeće, obično su dodeljivani radnicima na privremeno korišćenje. Ti stanovi, po tadašnjem zakonu, nisu mogli da budu otkupljeni. Za korisnike stanova nastao je problem kada su, u procesu privatizacije, mnoga od tih preduzeća otišla u stečaj ili dobila nove vlasnike. Nema preciznih podataka o tome koliko ima takvih slučajeva.
Još osamdesetih godina, kada je "Energoprojekt" zidao velike objekte u Beogradu, pored gradilišta podizao je barake za privremeni boravak radnika. Od privremenog smeštaja, te stambene jedinice postale su trajni krov nad glavom za oko 30 radničkih porodica, koje i danas u njima žive.
"Finansiramo dobar deo tih troškova nužnog smeštaja ali s obzirom na zaoštravanjem želja za profitom i dividendama naših akcionara te mogućnosti se iscrpljuju", kaže generalni direktor "Energoprojekta" AD Vladimir Milovanović.
Za razliku od radnika "Energoprojekta", oni koji su radili u "Trudbeniku" bore se da sačuvaju krov nad glavom. Tokom, kako se pokazalo, loše privatizacije, koja je nekada jedno od najvećih građevinskih preduzeća odvela u stečaj, niko nije vodio računa o radnicima koji, na osnovu privremenih rešenja, godinama žive u službenim stanovima. Posle osam godina spora, stiglo im je sudsko rešenje za iseljenje.
"Oni nama stvaraju toliki pritisak da mi ne možemo to da izdržimo. Ni psihički ni fizički, non-stop su nam na vratima, i policija, stresove doživljavamo", kaže Milanka Jovanović.
"Obraćali smo se raznim državnim organima da se naš problem reši, pre privatizacije, u toku privatizacije i niko nam nije odgovorio. Odgovorili su nam iz Ministarstva ekonomije da ulazimo u predmet prodaje, tako smo prodati i tako smo sada dovedeni na ulicu", kaže Radica Krsmanović.
Posle dva neuspela pokušaja iseljenja, ove sedmice, kažu, ponovo očekuju izvršitelje.
"U granicama naših mogućnosti predlažemo da se to na izvesno vreme odloži. E, sad, zavisi od samog slučaja, negde je to moguće učiniti, nekad na duže vreme, nekad na kraće, ali Centar za socijalni rad nema moć da bitno utiče na to", kaže Biljana Pavlović iz Centra za socijalni rad u Beogradu.
Iako službeni stanovi poput "Trudbenikovih" nisu mogli da se otkupljuju, rešenja o njihovoj dodeli na korišćenje bila su vrlo različita, tvrde u Privrednoj komori Srbije.
"Često su se dešavale malverzacije u firmi da se takvi stanovi daju na otkup. Kako to u ovom trenutku rešavati? Pre svega kroz kupovinu iz stečaja, kroz kupovinu iz privatizacije koja treba da se okonča i da se nastavi bar ono što nismo uradili kako treba", kaže Aleksandar Popović, savetnik u Privrednoj komori Srbije.
Godinama su zaposleni izdvajali sredstva u Fond za stambenu izgradnju. Jedni su stanove dobili i otkupili, drugi su ostali kratkih rukava.
Umesto konačnog stambenog rešenja, bivši radnici "Trudbenika" dobili su samo rešenje za iseljenje i račune za plaćanje troškova sudskog spora.
