Agencije koje se bave prodajom nekretnina tvrde da je poslednjih meseci živnula potražnja za stanovima, najvećim delom zbog novog zakona o subvencionisanju stambenih kredita prema kojem će ljudima koji nemaju stan država plaćati pola rate kredita iduće četiri godine.
Ti krediti ne bi smeli da imaju početnu kamatu veću od 3,75 %, no vlada Hrvatske je uverena da će cena kredita biti i niža.
Predlog zakona propisuje da se kamate ne smu menjati prve četiri godine, a osigurač protiv poskupljenja ugrađen je za iduće dve godine tako da kredit sme poskupeti do najviše 10 %, što znači da još dve godine kamata ne sme ići iznad 4,12 %. Nakon šest godina, cena kredita određivaće se u skladu s tržišnim prilikama i uslovima koje propisuje Zakon o potrošačkom kreditiranju prema kojem se cene kredita mogu menjati dva puta godišnje, u zavisnosti od euribora (ceni evra na međubankarskom EU tržištu) ili nacionalnoj referentnoj kamatnoj stopi.
Nedavno je i lekarska komora ugovorila kreditnu liniju za lekare s fiksnom kamatom od 3,3 do 3,5 % za stambene kredite u kunama, što je verovatno uticalo na veći interes za nekretnine. Država će u budžeti osigurati subvencije za približno hiljadu stanova, s tim što se subvencija može ostvariti za nekretninu čija vrednost nije viša od 100.000 evra, odnosno čiji kvadrat nije skuplji od 1500 evra. Odluči li se kupac (mlađi od 45 godina koji zadovoljava ostale uslove) za skuplju nekretninu, razlika u ceni neće biti subvencionisana. U početku se razmišljalo da granica za subvencije bude 1900 evra po kvadratu, no Vlada je na kraju spustila granicu na 1500 evra nakon što su upozoreni da zbog te administrativne odluke dolazi do veštačkog pritiska na poskupljenje nekretnina.
Iz oglasnika, preko kojeg se trenutno prodaje 166.000 nekretnina, poručuju da su u maju prodavci tražili u proseku dva odsto više novca nego istog meseca prošle godine. U većim gradovima, najveći skok traženih cena prisutan je u Dubrovniku (12%), Splitu (5%), Puli, Šibeniku i Kaštelima oko 4%, u Zadru i Zagrebu nešto više od 3%, no zato su cene u Bjelovaru i Vukovaru pale 8%, u Vinkovcima 5%, u Sisku i Slavonskom brodu 3%, a u Osijeku i Varaždinu oko 2%.
Jedno je što ljudi traže, a drugo je koliko dobiju. Vlada navodi da je prosečna prodajna cena nekretnina u prošloj godini na području Jadrana bila oko 1500 evra, a u ostatku zemlje 1100 evra. Prema Državnom zavodu za statistiku, prodajne cene starih stanova počele su lagano rasti od početka prošle godine, no cene novih nekretnina i dalje padaju. Subvencija se može dobiti i za gradnju kuća. U odnosu na 2010. godinu, novi su stanovi danas jeftiniji oko 15 %, a stare nekretnine oko 8 %. Iako nekretnine nikad nisu bile jeftinije, a krediti povoljniji, stanovi se još uvek više razgledaju nego kupuju. Informatičari su izvukli podatak da je prošli mesec na Njuškalu zabeleženo više od 600.000 detaljnih pretraživanja oglasa kuća.
U Vukovaru se stan može kupiti za 390 evra po četvornom metru, no za kvadrat u Dubrovniku nisu dovoljne ni četiri hiljada evra. Najskuplji kvadrat kuće u Dubrovniku je u istorijskom jezgru grada, gde je tražena cena viša od 6.000 evra, dok je u Splitu najskuplji kvadrat zabeležen u naselju Spinut, gde je cena viša od 5.000 evra. Najskuplji kvadrat kuće u Gradu Zagrebu zabeležen je na Gupčevoj zvijezdi – 3263 evra. Zakon o subvencioniranim kreditima trebao bi biti prihvaćen do kraja ovog meseca, no prvi će se ugovori odobriti tek nakon što država izabere banke s kojima će odraditi celi posao, pred kraj leta.
