Nelegalna gradnja predstavlja nerazmrsiv društveni problem koji ni šest zakona o legalizaciji donetih u poslednjih osamnaest godina nisu uspeli da reše. Sredinom oktobra se usvaja sedmi, dosta liberalniji u odnosu na prethodne.
Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavljuju da će se sredinom oktobra usvojiti sedmi Zakon o ozakonjenju objekata koji bi, prema rečima ministarke Zorane Mihajlović, trebalo da uvede red u građevinarstvo i stavi tačku na problem legalizacije gotovo svih od ukupno 1,47 miliona bespravno podignutih objekata, koliko se procenjuje da ih ima.
Stručnjaci, međutim, smatraju da će ta legalizacija, brza i jeftina, kako je najavljeno, da obesmisli pravni poredak. Novi zakon je tako koncipiran da se omogući legalizacija svega, pošto je neuporedivo liberalniji u odnosu na prethodne regulative. U njemu je bitno sužena oblast zaštite kulturnih dobara.
Pravna bitka od 16 godina
Novi zakon o legalizaciji će investitoru dozvoliti ono što ni jedan prethodni zakon nije.
Jedan od primera za takve strepnje je slučaj zabeležen u Negotinu, gde je u starom gradskom jezgru, još 1999. godine nikla dvospratnica bez papira, a vlasnik susedne kuće, Slobodan Simić, već više od decenije i po pokušava da preko suda zaštiti svoju imovinu. Dvospratna zgrada građena je bez dozvole, na površini od međe do međe, bez ikakvog obzira prema susednim objektima. Zbog toga su na njegovoj kući popucali temelji i zidovi. Konačno, čovek koji je sagradio kuću nije tražio saglasnost od nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, iako se objekat nalazi u zaštićenom starom gradskom jezgru. Odmah pošto je shvatio da novi objekat direktno ugrožava njegovu kuću, Simić se obratio odeljenju za inspekcijske poslove opštine Negotin. Dan pošto je inspektor naložio da se sa radovima prekine, investitor je podneo zahtev za legalizaciju i time je otpočela pravna bitka koja ni danas, šesnaest godina kasnije, nije okončana.
– Zahtev investitora je tri puta odbijan, a trenutno je u toku četvrti postupak legalizacije, koji nije pravosnažno okončan. Od ta tri rešenja dva su oborena na Upravnom sudu, jedan zbog slovne greške, a drugi zbog toga što su odredbe zakona na koje se pozivalo rešenje u međuvremenu proglašene neustavnim – navodi Simić. Prema njegovim rečima investitor nije dobio ni jedan pozitiva odgovor jer nikada nije tražio, niti dobio saglasnost vlasnika susednog objekta, na čemu su insistirali svi prethodni zakoni koji su regulisali ovu oblast. Dodatno, on nije mogao da dobije saglasnost organizacije koja je nadležna za zaštitu kulturnih dobara, pošto se objekat nalazi u starom gradskom jezgru. Očigledna taktika investitora u ovom slučaju je da odugovlači postupak do donošenja nekog novog, za njega povoljnijeg, zakona.
Legalizujte…sve
A novi zakon, prema rečima ministarke Mihajlović samo što nije donet. Obraćajući se medijima sredinom septembra ona je istakla da Nacrt zakona o ozakonjenju objekata predviđa 238 puta niže troškove legalizacije i tri puta manje dokumentacije. Ona je tom prilikom rekla da će se po novom zakonu rešenje o ozakonjenju izdavati za najmanje 23, a najviše za 143 dana.
Simić veruje da će donošenje novog zakona ne samo omogućiti njegovom prvom komšiji da nastavi zloupotrebom prava da odugovlači postupak, već da će mu dozvoliti ono što nijedan prethodni nije – da legalizuje bespravno sagrađen objekat.
Novi zakon je tako koncipiran da se omogući legalizacija svega, pošto je neuporedivo liberalniji u odnosu na prethodne regulative. U njemu je bitno sužena oblast zaštite kulturnih dobara, tako da će Zavodi za zaštitu sada ovakve zahteve da prihvataju. Dodatno, svi prethodni zakoni su tražili saglasnost komšija, ali je u novom zakonu to namerno izostavljeno – smatra Simić i tvrdi da se zakonodavac svesno stavio na stranu uzurpatora, a na štetu građana.
