Stepen naplate poreza na imovinu u pojedinim opštinama u Srbiji je ove godine i tri puta veći nego u 2013. izjavio je vođa projekta u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ, Aleksander Grunauer.
Podaci o obuhvatu poreza na imovinu iz prethodnih godina bili su porazni, jer poreznici nisu videli svaku četvrtu kuću, a budući da one nisu u evidenciji, vlasnici nisu ni plaćali porez.
Prema poslednjim podacima GIZ-a koji je ove godine angažovan na ažuriranju baze nepokretnosti i popisu imovine u devet opština u Srbiji, neke od njih su u ovoj godini uspele drastično da povećaju obuhvat i naplatile su porez za gotovo 80 odsto nekretnina. Grunaur je u izjavi podvukao da su pojedine opštine koje ova organizacija podržava, podigle naplatu poreza tri puta.
On je naveo primer Negotina, gde je u poreskim rešenjima, kako kaže, prvi put obuhvaćeno zemljište i popisane su nepokretnosti u tom gradu, što su uradili popisivači koje je angažovao GIZ.
“Svakodnevni priliv na ime poreza na imovinu u tom gradu se ranije kretao u rasponu od 200.000 dinara dnevno, izuzev u danima dospeća kvartala kad je bilo oko pola miliona dinara dnevno. Nakon distribucije rešenja i njihove dostave priliv nijednog dana nije ispod pola miliona, a obično je oko 800.000 dinara. Ima dana i kada pređe 1,5 miliona dinara”, rekao je Grunauer. Situacija je, kako navodi, slična i u Majdanpeku i Sokobanji. “Sokobanja je od januara do jula ove godine prikupila više poreza na imovinu nego u celoj 2013. godini”, rekao je Grunauer. Postoje opštine, ističe, koje kroz veći stepen naplate poreza imaju više raspoloživog novca u gradskoj kasi, pa oni sada razmišljaju da smanje stopu oporezivanja.
“Veći obuhvat opštinarima ostavlja prostor da svima smanje poresku stopu. Ranije su mnoge kuće i stanovi bili van evidencije, pa su neki morali da plaćaju porez a drugi su to izbegavali. Sada će naplata biti pravednija, a moguće da će svi zbog toga biti manje opterećeni”, rekao je Grunauer.
