Početkom sledeće nedelje građevinska inspekcija i komisije lokalnih samouprava počeće popis za rušenje nelegalnih kuća u Srbiji.
Fokus njihovog interesovanja biće isključivo divlje izgrađeni objekti za koje dosad nije podnet nijedan zahtev za legalizaciju.
Nemanja Stajić, sekretar Sekretarijata za poslove legalizacije grada Beograda, kaže da će za taj posao dodatno angažovati ljude kao ispomoć inspektorima, jer popis u celoj Srbiji mora da se završi za godinu dana.
- Komisija će ići bukvalno od vrata do vrata i proveravati da li su objekti uknjiženi i da li su njihovi vlasnici podneli zahtev za legalizaciju. Procena je da u Beogradu zahtev nije podnet za oko 30.000 do 40.000 objekata - kaže Stajić.
U Srbiji takvih objekata ima oko 750.000, a sve što njihovi vlasnici treba da urade jeste da sačekaju dolazak inspekcije. - Inspekcija vlasniku izdaje rešenje o rušenju i prosleđuje ga sekretarijatu. Mi ga po službenoj dužnosti zavodimo kao novi predmet i automatski pokrećemo postupak ozakonjenja. Vlasniku nelegalnog objekta na kućnu adresu šaljemo obaveštenje šta je potrebno od dokumentacije da bi se objekat ozakonio - objašnjava Stajić.
Vlasnik divlje izgrađene kuće ima rok od 30 dana da dostavi traženu dokumentaciju. Ono što može da predstavlja problem jeste šta ako inspekcija ne nađe vlasnika prilikom kontrole, jer su mnogi nelegalno izgradili vikendice u kojima borave povremeno.
U tom slučaju inspekcija na kući ostavlja obaveštenje o prispelom rešenju. Ukoliko se vlasnik ne javi ni posle tri pokušaja dostavljanja, taj dokument se objavljuje na oglasnoj tabli nadležnog organa.
Ako se vlasnik ne javi u roku od osam dana, smatra se da je rešenje dostavljeno, a vlasnik ima rok od 15 dana da se žali. Ukoliko se ni tada ne javi, predmet ide dalje u proceduru za rušenje.
- Mi ćemo uraditi sve da nađemo vlasnika i da mu dostavimo rešenje. Inspekcija će više puta izlaziti na teren - kaže Stajić.
