S ciljem da se obezbede prijatniji životni i radni uslovi poslednjih godina znatno je povećan broj klimatizovanih prostorija, kako u stanovima, tako i u poslovnim prostorijama u našem gradu.
Međutim, stručnjaci apeluju da se klima-uređaji pravilno koriste, posebno kada su spoljne temperature izuteno visoke, kao ovih dana.
Veoma često se postavlja pitanje da li je strah od klima-uređaja opravdan ili ne, a najčešći odgovor je da nije ako poštujemo pravila za njihovo korišćenje.
– Ventilacione sisteme i klima-uređaje treba najmanje jedanput godišnje kontrolisati i čistiti jer u njima mogu da se razviju veoma opasni virusi – koksaki, legionarske bolesti ili bakterije koje izazivaju razne vrste upale pluća – upozorava epidemiolog dr Božidar Ljubić.
On je rekao da je veoma važno prilikom postavljanja klime da ona ne duva pravo u onoga ko sedi u sobi jer može izazvati facijalnu paralizu, a s vazduhom izlazi i sva prašina koja je usput pokupljena ili podignuta s poda.
Tokom toplih dana svi težimo da se zaštitimo ili sklonimo od vrućine, pri čemu je važno istaći da prelaz iz tople sredine u hladnu i obrnuto ne treba činiti naglo i temperaturna razlika ne treba da bude velika. Takođe, nikada ne treba ulaziti oznojan iz spoljne sredine u klimatizovanu prostoriju jer to može izazvati temperaturni kolaps. Zna se da dugotrajno izlaganje hladnoći utiče na metabolizam – smanjenje prometa materija u mišićima – jer je cirkulacija usporenija pa se i sve druge aktivnosti u mišićima, krvnim sudovima i nervima odvijaju sporije.
Ako klima-uređaje ne koristimo kako treba, klimatizacija prostorija u kojima boravimo može pogoršati efekte artritisa i neuritisa, a nepovoljno utiče na osobe koje već imaju probleme sa sinusima. Kod dece hladnoća u stanu može dovesti do upale uha, a posle izlaganja klima-uređaju nisu retki ukočenost i bolovi u vratu.
Neurolog Klinike za rehabilitaciju u Sokobanjskoj dr Biljana Stojanović apeluje na pravilno korišćenje klima-uređaja kada se radi o pacijentima s neurološkim problemima, posebno onim koji su doživeli šlog. Njima se savetuje da ne budu direktno izloženi radu klima-uređaja, već da borave u drugoj prostoriji dok se temperatura u celom stanu ne ujednači, da ne bi došlo do negativnog uticaja na krvne sudove. Zbog nepravilnog korišćenja klima-uređaja može doći do ukočenosti mišića lica, ukočenosti i bolova u vratu koji nastaju zbog blokade mišića posle izlaganja hladnoći. Za funkcionisanje, mišićima je potreba toplota, a ako ona nedostaje, mišići smanjuju funkcionisanje da bi je sačuvali.
Ukoliko dođe do takve blokade, lekari kažu da treba popiti magnezijum i vitamine Be-grupe koji pozitivno deluju na rad nerava i mišića. Ventilatori takođe mogu olakšati podnošenje visokih temperatura, ali ako spoljna temperatura poraste iznad 30 stepeni, ventilator će biti manje efikasan od klima-uređaja ili tuširanja hladnom vodom.
Prehlade, kijavice, upale grla...
Važan aspekt je kratkotrajan nagli prelazak iz tople sredine u hladnu i obrnuto. Mnogo je onih koji zloupotrebljavaju primenu klima-uređaja i zaboravljaju osnovno pravilo: da velika razlika u temperaturi unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha šteti zdravlju.
Zbog toga su u letnjim mesecima česte prehlade, kijavice, akutna zapaljenja grla, ždrela i bronhija, što je razumljivo jer ako se s tridesetak stepeni spoljašnje temperature uđe u prostoriju u kojoj je jedva dvadesetak, prehlada je gotovo neizbežna pošto organizam ne može u kratkom vremenu da se adaptira na naglu promenu temperature i dolazi do neke vrste „šoka” koji negativno utiče na zdravlje. Zato lekari savetuju da razlika između spoljašnje temperature vazduha i unutrašnje ne bude veća od sedam do deset stepeni i da se prilikom izlaska iz rashlađene prostorije kraće vreme provede u prostoriji koja se ne rashlađuje da bi se organizam bar malo adaptirao na nagli skok temperature.
