Banke uveliko oglašavaju kredite s kamatama manjim od četiri odsto uz šestomesečni euribor od svega 0,038 procenata.
Pad kamatnih stopa na našem bankarskom tržištu „pogodio” je i stambene zajmove koji su objektivno za klijente najskuplji jer se odobravaju na period od 30 godina. Cena ovog višegodišnjeg zaduživanja pala je na ispod četiri odsto. Banke uveliko oglašavaju kredite s kamatama od 3,75 do 3,85 odsto na godišnjem nivou, plus šestomesečni euribor (referentna kamatna stopa EU za pozajmice u evrima). Kako je ova kamata i dalje na istorijski niskom nivou od 0,038 odsto godišnje ukupna stopa i dalje ostaje „ispod crte” od četiri odsto.
I ne samo to. Da bi privukle klijente banke se odriču svojih pratećih troškova kao što su naknada za obradu kredita i godišnjih naknada za praćenje kredita. Rečju, za sve vreme otplate odriču se troškova koje su do juče zaračunavale, a koje su podizale efektivnu cenu kredita.
Vreme će pokazati da li će nove ponude uticati na veće kreditno zaduživanje građana za krov nad glavom. Ili su možda niže kamate upravo posledica toga što građani što zbog nižih primanja što zbog nesigurnosti radnog mesta sve više oklevaju da se zaduže na 30 godina. Podaci Kreditnog biroa udruženja banaka pokazuju da stanovništvo više vraća nego što uzima nove stambene kredite. Tako je do juna ove godine odobreno stambenih zajmova u vrednosti od 377 milijardi dinara, ali ovaj iznos je u julu pao za oko tri milijarde dinara.
Od 2002. do danas banke su plasirale 100.000 stambenih kredita, od čega je 90.000 osigurano kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Prava ekspanzija ovih zajmova bila je od 2006. do 2008. godine, kada je odobreno više od 20.000 stambenih pozajmica u švajcarskim francima i oko 33.000 u evrima. Nakon izbijanja svetske finansijske krize uzimanje stambenih zajmova je vraćeno na uobičajeni godišnji nivo od oko 7.000 ovih pozajmica. Povećan je stepen nenaplativih stambenih kredita, a neke banke su aktivirale i hipoteke.
To što je cena stambenih zajmova trenutno ispod četiri odsto ne znači, međutim, da će dugoročno takvi i ostati. Srednjoročno, što znači u periodu od pet do deset godina, može se očekivati poskupljenje stambenih zajmova. Kamate najvećih centralnih banaka Evrope već duže vreme su na izuzetno niskom nivou, a nakon perioda niskih kamata, obično usledi period kada rastu.
Ukoliko se podsetimo da je šestomesečni euribor u leto 2008. godine, znači još u vreme ekonomskog prosperiteta, iznosio i 5,4 odsto, onda je jasno da se korisnici stambenih zajmova u neko dogledno vreme mogu suočiti sa znatno većim ratama koje može da im „nazida” uvećan euribor. Pogotovo kada se sastoji iz fiksnog dela – bankarske zarade, odnosno marže i promenljivog dela koji se odnosi na cenu pozajmljenog novca oličenu u euriboru i liboru, odnosno kamatama zemalja čije su valute računate kao mera indeksacije kredita.
Banke su kod nas odobravale stambene zajmove i sa fiksnom i sa varijabilnom kamatnom stopom. Kada se kriza zahuktala i kada je euribor počeo da pada banke su u mnogim slučajevima nudile klijentima da pređu s fiksne kamatne stope na promenljivu za kredite u otplati.
Stručnjaci upozoravaju da fiksna kamata jeste skuplja, ali da obezbeđuje predvidivost tokom celog perioda otplate. U slučaju da se izabere zajam s promenljivom kamatnom stopom klijent je izložen dvostrukom riziku – promeni deviznog kursa, jer su ovi zajmovi indeksirani u stranoj valuti i promeni kamate.
