Politika u oblasti subvencionisanih stambenih kredita zavisiće od opšte ekonomske situacije u kojoj se zemlja bude nalazila narednih godina, kažu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odgovarajući na pitanje da li država može da pomogne u oživljavanju tržišta nekretnina.
- Pripremamo građevinsku politiku koja će se baviti pitanjima iz čitave oblasti, pa i oblasti stambene politike. Analiziramo brojne mere koje bi s jedne strane pokrenule građevinsku industriju, a s druge strane pomogle građanima da reše stambeno pitanje. Država je u prošlosti realizacijom brojnih projekata pomagala pokretanje privrede, a time i građevinske industrije, i to radi i danas. Visokogradnja jeste važan segment i pripremamo nekoliko projekata kojima će se na pravi način pomoći i građevinarstvu, ali i čitavoj privredi - naglašavaju u tom ministarstvu.
Podsećaju da Građevinska direkcija Srbije prodaje 750 stanova iz državnog programa jeftine stanogradnje, kao i da do kraja 2014. građanima nudi beskamatnu pozajmicu u visini od 20 odsto od vrednosti stana, što je do sada iskoristilo oko 150 kupaca stanova u naselju Stepa Stepanović u Beogradu i oko 20 u naselju Sunčana strana u Novom Sadu.
- Razmatramo nekoliko projekata stanogradnje koje je predložila Građevinska direkcija Srbije, ali osnovni cilj nam je da se pokrenu i privatne investicije. Pripremili smo izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, čijim će se usvajanjem steći uslovi za dobijanje građevinskih dozvola za 28 dana, pojednostaviti procedura i biti stvoreni preduslovi za razvoj čitavog sektora - tvrde u Ministarstvu.
Međutim, Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-industrijske komore Srbije, za Danas kaže da je pojednostavljenje procedura za dobijanje građevinskih dozvola važna stvar, ali ne i jedini preduslov za razvoj građevinarstva.
- Za pokretanje privatnih investicija, pored toga, potrebno je da država smanji brojne dažbine, takse i druge namete kojima su opterećeni građevinari. Ti nameti su toliko veliki da kada se saberu, njihovi iznosi su veći nego što je osnovna cena izgradnje stana. To u praksi znači da te dažbine onemogućavaju građevinskim preduzećima bilo kakvu zaradu na izgradnji stanova. Ako bi se taj segment poslovanja, za koji je isključivo nadležna država, izmenio, situacija bi se znatno popravila nabolje. Preduzeća bi ostvarila zaradu, mogla bi da isplate plate radnicima, a i budžet bi bio bogatiji za porez koje bi te firme uplatile - naglašava naš sagovornik.
On dodaje da bi država veliku pomoć građevinskoj industriji pružila kada bi finansirala izgradnju stanova, a domaćim firmama iz tog sektora dala da budu izvršioci radova.
- To ne bi bio benefit samo za građevinsku industriju već i za razvoj celokupne privrede zemlje. Građevinarstvo je lokomotiva industrije i njegovim jačanjem korist ima čitava grana. Stotine raznih preduzeća opslužuju građevinsku industriju, pa dobra zarada u tom sektoru istovremeno znači i veći prihod za sva preduzeća koja je opskrbljuju. Dakle, investicijama u stanogradnju i ukidanjem brojnih dažbina država bi pomogla razvoj više industrijskih grana, a kroz povećane budžetske prihode značajnije bi uticala i na bolji kvalitet života svih građana - zaključuje Rodić.
