Građani koje su banke ojadile povećavanjem kamata, odnosno usaglašavanjem istih sa svojom poslovnom politikom tokom otplate kredita, dočekali su svojih pet minuta. Ovih dana stižu im pisma od poslovnih banaka o vraćanju kamatnih stopa na staro, a bez“poslovne politike“ i to sve u skladu sa nedavnom odlukom Narodne banke Srbije.
Što se tiče razlike koju su platili ona će im se sabrati i skinuti sa glavnice duga. Ubuduće će isplatu nastaviti po onoj stopi koja im je iskazana na početku otplate. Ovde nije reč samo o stambenim kreditima vezanim za švajcarske franke već i o onim indeksiranim u evrima. To mogu biti sem stambenih i gotovinski, potrošački te zajmovi za refinansiranje. Reč je o moru kredita po raznim stopama pa je primer koji bi sve objasnio ne moguće naći. Međutim, glavnica se kod stambenih zajmova u nekim bankama i štetno obračunatim kreditima smanjuje za od tri hiljade do pet hiljada evra.
Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva“ kaže da oni nisu zadovoljni ovim rešenjem te da će tražiti da se na plaćeni višak zaračuna zatezna kamata.Te da banke nakon toga umanje obaveze klijenta. To će pomenutu sumu koju klijenti dobijaju podići za 50 dosto. Otkud su se banke odlučile na vraćanje ?
Vraćanjem novca banke samo usklađuju prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je počeo da se primenjuje 5. decembra 2014. godine. Od tog datuma banke su obavezne da kamatu tako iskažu da je ona određena ili odrediva na osnovu jasno iskazanih parametara. Pre pomenutog datuma to nije bilo tako i baš na te zajmove se vraćanje odnosi u pismima koja stižu kliejntima.
Koji su to modeli koji se preimenjuju kod računanja kamata?
Banke mogu da iskažu kamatu fiksno ,pa da je primenjuju u otplati od prve do zadnje rate. Stopa može biti promenjiva fiksni deo plus euribor ili libor. To su kamate sa evropskog tržišta za evro i švajcarski franak prema kojima i sve druge banke usklađuju svoje stope i svetu pa i kod nas. Uobičajeno je da se kamate na kredite u ovim valutama tako iskazuju. Recimo bančina kamata je pet odsto i na nju se dodaje tromesečni euribor. On je momentalno 0,018 odsto, još je niži libor minus 0,814odsot. Ova brojka se sabira ili oduzima sa fiksnim delom.
Problemi sa kamatama i poslovnom politikom počeli su pre osam godina. Tačnije sa početkom ekonomske krize počeo je da pada euribor trada je bio 4,70 odsto a libor tri odsto. Bankama su promenjivo iskazane kamate počle da padaju to im nije odgovaralo pa su spas potražile u usklađivanju istih sa poslovnom politikom.Tako su praktično brisale ovu za njih nepovoljnu činjenicu. S obzirom da je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga zabranio ovu praksu ,ostalu su oštećeni samo stari klijenti. Oni su se obraćai sudu i listom dobijali sporove. U pomoć im je pritekla Narodna banka Srbijem koja je svojom odlukom obavezala poslovne kuće da i na stare kredite primene ovu odredbu.
Najbolje je proveriti
Banke u pismima već obaveštavaju klijnete o promenama i usklađuju otplatu sa smanjenom glavnicom i šalju nove planove otplate. Umanjenje glavnice nova niža rata i plan otplate važiće i za klijente koji nisu iz bilo kod razloga primili pismo. Bilo bi dobro da se svi koji su platili više zbog poslovne politike jave svojoj banci te saznaju nove obaveze.
