Stanove nad kojima su banke aktivirale hipoteke građani mogu da kupe na licitacijama po cenama znatno nižim od tržišnih.
Do ovakve nekretnine može se doći putem direktne nagodbe sa hipotekarnim poveriocem, odnosno bankom koja je aktivirala hipoteku ili posredstvom javne licitacije.
Dosta zavisi od atraktivnosti nekretnine, pa tako postoji mogućnost da putem javnog nadmetanja krajnja cena bude i veća od oglašene, ali samo ako se za nju interesuje i nadmeće više kupaca. Ukoliko se pojavi samo jedan kupac, što je čest slučaj, stan može da bude njegov po ceni koja može da bude i za 70 odsto niža od početne ukoliko je u pitanju drugi pokušaj prodaje.
Prilikom prvog pokušaja prodaje početna cena nekretnine je 40 odsto niža od tržišno procenjene.
- Na ovim aukcijama može da se nađe dosta povoljnih nekretnina, ali je malo zainteresovanih za kupovinu. Ima ljudi koji ne žele da kupe stan koji je nekome oduzet. Činjenica je da su na licitacijama pojedini stanovi znatno jeftiniji nego na tržištu - kažeTomislav Sekulić iz agencije za promet nekretnina “Properti Evropa”.
Potencijalni kupci o prodaji mogu da se informišu samo na sajtovima banaka, a mnoge plaše mogući sukobi sa bivšim vlasnicima od kojih je stan oduzet. Sekulić napominje da takvi strahovi ne bi trebalo da postoje, jer su kupci ovakvih stanova pravno apsolutno zaštićeni.
- Ti stanovi ne bi mogli da budu dati kao obezbeđenje banci da nisu uknjiženi i dokumentaciono čisti. Tako da sa te strane ne bi trebalo da bude bojazni za one koji nameravaju da takav stan kupe - objašnjava Sekulić.
Broj potencijalnih kupaca dodatno ograničava činjenica da za ovakvu kupovinu nekretnine banke ne nude finansiranje kroz kredit.
Na sajtovima banaka, pored oglasa za prodaju individualnih stanova, u ponudi su i zgrade u okviru kojih ima veći izbor nekretnina - stanova i lokala. Razlog ovakvih ponuda je najčešće neuspeli projekat finansiranja u kome investor nije uspeo da rasproda stanove u predviđenom roku, pa ih je banka preuzela i prodaje ih.
Bankarima ova tema nije omiljena, uglavnom o zapleni imovine ne žele da pričaju. Najčešće zato što smatraju da im je to loša reklama. Ipak, ističu da su najmanje zainteresovani da na ovaj način izmiruju potraživanja, jer im je proces aktiviranja hipoteke skup i dugotrajan, a činjenica da ulaze u konflikt sa klijentom kvari sliku poslovanja - ali ponekad nemaju izbora.
- Svaki peti zajam u Srbiji je nenaplativ. Kod preduzeća je još alarmantnije - svaki treći kredit je problematičan, a kriza svakodnevno stvara nove dužnike. Banke su ranije najviše volele hipoteke na nekretnine, ali kako tržište nekretninama stagnira, sve se češće opredeljuju za pokretne stvari. Problem je i što stanovi ne mogu da se prodaju po ceni po kojoj su kupljeni - kažu u jednoj banci.
