Javni beležnici su u septembru ostvarili bruto promet od ukupno 84 miliona dinara. Đukanović: Za poreze i doprinose dali smo 23,7 miliona dinara
Javni beležnici su u septembru ostvarili bruto promet 84 miliona dinara, potvrdio je, predsednik Javnobeležničke komore Miodrag Đukanović, odgovarajući na stalne optužbe advokata da se ova branša preko noći obogatila nauštrb državnog budžeta i prihoda sudova od taksi.
Od ovog iznosa, kako kaže, platili su PDV od 20 odsto, koji je za septembar iznosio 16,8 miliona dinara, i ostale poreze i doprinose na plate zaposlenih u iznosu od 6,9 miliona dinara.
- Kada oduzmemo od 84 miliona dinara PDV i druge poreze i doprinose, ostaje 60,3 miliona dinara. Ako to podelimo sa brojem od 93 beležnika, dobijamo da je po kancelariji prosečno za septembar prometovano 648.000 dinara. Od toga treba oduzeti neto zarade zaposlenih. Trenutno u Srbiji u javnobeležničkim kancelarijama radi 310 zaposlenih, odnosno tri zaposlena po kancelariji - objašnjava Đukanović.
Računica dalje kaže: ako na nivou jedne kancelarije od mesečnog prometa od 648.000 dinara oduzmemo neto zarade tri zaposlena, troškove zakupa poslovnog prostora (koji mora da ima najmanje tri zasebne kancelarije), troškove delatnosti (kancelarijski materijal, troškovi oko održavanja poslovnog prostora, knjigovodstva, komunalije i drugo), dobijemo da je u proseku zarada notara oko 1.500 evra. Takođe, naglašava predsednik Komore, svaki od beležnika je morao da kupi neophodnu opremu u skladu s propisima (vodootporne ormane, protivpožarne i alarmne sisteme, sefove, kompjutere, servere), što je trošak od oko 20.000 evra. Od ovog meseca, beležnici uplaćuju i dodatnih 30 odsto u budžet od onog što im ostane po uplati PDV-a.
- Pitanje uvođenja javnog beležništva, međutim, ne može da se svodi samo na novac, kao što to pokušavaju da urade oni kojima smeta uvođenje ove profesije. Ovde je reč o nečemu što je sastavni deo reforme pravosuđa i usklađivanja sa zakonodavstvom EU, a čiji je krajnji cilj efikasniji i sigurniji pravni sistem. Ovo nije prvi put da zakonodavac deo nadležnosti uzima sudovima i prebacuje ih na druge institucije, radi efikasnosti. Nekad su se poslovi registracije i preregistracije firmi obavljali u privrednim sudovima, pa je to prebačeno u Agenciju za privredne registre. Podaci o nepokretnoj imovini čuvali su se u zemljišnim knjigama sudova, sada o tome brine katastar. Obe službe su se pokazale efikasnijim, a niko nije pitao koliko su sudovi izgubili na ime taksa - konstatuje Đukanović.
Suština je, naglašava, u povećanju pravne sigurnosti i efikasnosti, i to je važno za krajnje korisnike - građane i pravna lica. Povećani su i transparentnost i kontrola:
- Budžet je ranije mogao da bude oštećen, pošto sud nije bio obavezan da procenjuje da li je, recimo, u ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti bila navedena realna, tržišna cena, pa je bilo moguće da se navede umanjena vrednost i tako smanje takse za overu ugovora, čime se nanosila šteta državi. Sada to nije moguće, jer je beležnik dužan da proveri.
NEMA ILEGALNIH TOKOVA NOVCA
Sud ranije, kao overitelj ugovora, nije morao da prati način isplate ugovorene cene, što znači da se moglo vršiti gotovinsko plaćanje protivno propisima. Bilo je mnogo više mogućnosti za ilegalne tokove novca koji nisu evidentirani kroz platni promet, što je takođe značilo potencijalno manje novca u budžetu. Sada notari vode računa i o načinu plaćanja, a gotovinske isplate ugovorene cene dozvoljene su samo do 15.000 evra, što takođe povećava pravnu sigurnost - kaže Đukanović.
