Predlog Zakona o legalizaciji trebalo bi ovih dana da bude gotov, a do kraja juna i usvojen na Vladi, kažu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kako je poslednjeg dana aprila istekao rok za kompletiranje zahteva za legalizaciju, nakon kog su svi podneti, a nerešeni zahtevi mogli da budu odbijeni, to je praktično značilo da se stvorio "pravni vakuum" u kom je država mogla da sruši sve te objekte za koje su zahtevi bili dostavljeni. U Ministarstvu tvrde da do toga, ipak, neće doći.
- U ovom trenutku ne postoje smetnje da se započeti postupci legalizacije i okončaju u skladu sa važećim Zakonom o legalizaciji. Zakon je precizno propisao situacije kada nadležni organ može da odbaci podneti zahtev. Protiv ovog akta dozvoljeni su pravni lekovi, a sve do pravnosnažnog okončanja postupka legalizacije, takav objekat ne može biti srušen - napominju u Ministarstvu.
Novi zakon biće, napominju u Ministarstvu Zorane Mihajlović, jednokratan kako bi se rešio problem 1,5 miliona nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji.
- U Srbiji je podneto 770.934 zahteva za legalizaciju, ali je jako mali broj predmeta rešen. Cilj je da se po završetku postupaka legalizacije, uspostavi svojinska evidencija na celoj teritoriji države. Razlozi zbog kojih Ministarstvo još uvek nije izašlo sa predlogom rešenja leži u činjenici da prikupljamo i obrađujemo podatke koji mogu uticati na buduća rešenja - ističu u Ministarstvu.
Budući zakon trebalo bi da omogući legalizaciju velikog broja objekata. Radna grupa koja bi se ovim bavila nije formirana, kažu nadležni, već oni unutar Ministarstva "prikupljaju podatke za analizu". Tek nakon toga biće formirana i radna grupa.
Ono o čemu bi članovi buduće radne grupe, ali i nadležni koji se bave novim tekstom zakona trebalo da vode računa, jeste da uvrste odredbe koje bi propisale mnogo fleksibilnije uslove legalizacije. Takva primedba nalazi se i u analizi Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj. "Češljajući" tekst važećeg Zakona, NALED je kritikovao sporne stvari poput te da se veliki broj objekata ne može legalizovati jer po pravilu, u pogledu spratnosti ili udaljenosti od susednih objekata u manjoj meri odstupaju od Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju.
- Ako se ova činjenica ne uvaži, to će u praksi značiti da ne mogu biti legalizovani objekti koje su gradile stambene zadruge pre više decenija, kao ni objekti koje su gradile privatne firme u poslednje dve decenije, a koji su započeti na osnovu građevinske dozvole, od koje je odstupljeno, bilo u pogledu gabarita, bilo u pogledu spratnosti - napominju u NALED-u.
Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić kaže za Danas da bi poenta zakona trebalo da bude ista kao i 2009. kada je prvi put rešeno da se uđe u koštac sa bespravno sagrađenim objektima - da procedura za legalizaciju bude efikasna i laka, kako bi se što pre legalizovali objekti, za koje bi posle vlasnici državi plaćali porez. Ideja je, napominje Rodić, bila da cena za one koji su rešavali lične probleme bude simbolična, a da se legalizacija dobro naplati onima koji su bespravno gradili u komercijalne svrhe.
Rodić kaže da bi novim zakonom trebalo da bude regulisano da projekat izvedenog stanja ujedno bude i tehnički prijem, da objekat koji se legalizuje ne sme da bude na klizištu, kao i da se oslobode velikog plaćanja svi oni koji su sagradili objekte u kojima je zaposleno više ljudi.
- Najveći problem trenutno predstavljaju lokalne samouprave, jer njihovo divljanje sa cenama opštinskih taksi dovešće do toga da oni koji nisu predali zahteve najverovatnije to nikada neće ni učiniti, jer im se ne isplati - napominje Rodić.
