U Srbiji je u prvom polugodištu 2017, kao i prošle godine u isto vreme, zabeležen rast aktivnosti investitora u izgradnju i komercijalne nekretnine.
U Evropi dolazi do opadanju drugu godinu uzastopno, saopštila je revizorska kuća KPMG.
Polovina svih transakcija u toj oblasti u Sbiji bila je u sektoru maloprodaje, objavljeno je u publikaciji KPMG-a, koja se bavi godišnjim pregledom bankarskog finansiranja nekretnina u Evropi.
Strani investitori, posebno južnoafrički, izraelski i austrijski preovladali su na tržištu izgradnje i investiranja u nekretnine u Srbiji.
Jedna od najvećih transakcija u prvih šest meseci 2017. godine je kupovina šoping centra Belgrade Plaza od strane izraelske kompanije BIG Shoping centres, koja je najavila i izgradnju tržnog centra u Beogradu, na Vidikovcu.
U prvom polugodištu 2017. godine, značajna ulaganja u izgradnju nekretnina imali su i austrijska kompanija Immofinanz, češka RC Reinvest, dok je izraelska kompanija Aviv Arlon najavila razvoj maloprodajnih centara širom zemlje.
Takođe, jučnoafrička kompanija NEPI je započela izgradnju Promenada Mall-a u Novom Sadu.
Istraživanje KPMG je pokazalo da investitori u Srbiji od ulaganja u nekretnine ostvaruju 9,25 odsto prinosa od poslovnog prostora, 7,75 odsto od maloprodaje u centru i 11,25 odsto od ulaganja u industrijske objekte.
U Evropi ukupan obim investicija nastavio je da se smanjuje drugu godinu zaredom dostigavši 116,9 milijardi evra u prvoj polovini 2017, što je za 10 odsto manje u odnosu na isti period 2016.
Investitori i dalje najviše preferiraju ulaganje u poslovni prostor (41%) koje je dostiglo 48,7 milijardi evra, u maloprodaju (21%), industrijske nekretnine (11%), hotele (6%).
Najveće smanjenje investicija se desilo u industrijskom sektoru, gde je zabeležen međugodišnji pad od 23 procenta.
Investicije u nekretnine varirale su značajno u evropskim zemljama. Nemačka sa 27 odsto i Velika Britanija sa 24 odsto privukle su više od polovine ukupnih evropskih transakcija u prvih šest meseci ove godine.
Špansko tržište se našlo na trećem mestu u Evropi sa rastom od 41 odsto i investicijama od 8,1 milijarde evra.
Centralna i Istočna Evropa (bez Rusije) ostvarile su transakcije u vrednosti 5,6 milijardi evra, što je manje od pet odsto od ukupnih investicija u Evropi. Ipak, ovaj region i dalje daje dobar rast za investitore od 10 odsto na međugodišnjem nivou.
Među svim evropskim zemljama najveći rast u prvom polugodištu 2017. ostvarila je Češka sa 118 odsto, dok je Rumunija imala takođe značajan rast od 43 odsto.
