Na tržištu nekretnina u Crnoj Gori je lošije stanje nego u vreme pre investicionog buma.
Mali broj investicija, još manja potražnja, visoke bankarske kamate na kredite i velika ponude mahom skupih stanova oslikava trenutno stanje na tržištu nekretnina u Crnoj Gori.
Sa ovakvom ocenom slažu se kupci, prodavci, ali i analitičari tržišta nekretnina i upozoravaju da bi bumerang efekti mogli da se odraze na ukupnu privredu, ali i bankarski sektor.
Konsultant za Jugoistočnu Evropu glavne evropske organizacije za stanovanje Cechodas i savetnik u Odboru direktora Crnogorskog fonda za stambeno solidarnu izgradnju (CFSSI) Boris Mihailović kaže da je stanje na tržištu nekretnina u Crnoj Gori gore nego u vreme pre investicionog buma.
Prema njegovim rečima period značajnog usporavanja nastupio je godinu dana posle investicionog buma i opšte ekspanzije stanogradnje i svih oblika investicija u građevinarstvu.
„Cene nekretnina u Crnoj Gori su veoma visoke, iako su u poslednje vreme u blagom padu. Ali pad cena nije dovoljan da animira tražnju u potrebnoj meri koja bi značajnije uticala na sektor građevine i tržište nekretnina“, smatra on.
Mihajlović ocenjuje da je potrebna aktivnija uloga bankarskog sektora i države na planu politike smanjivanja kamatnih stopa koja se primenjuje i u razvijenim zemljama u ovakvim situacijama.
Dramatičan pad, potrebno oživeti „domaću tražnju“
Prema njegovim rečima, novih investicija u stanogradnji praktično nema, osim nekoliko koje su generisane učešćem opština i rezultat su raznih oblika socijalne i solidarne gradnje.
Ponuda je oskudna sa aspekta kvaliteta, tako da je opšta slika tržišta nekretnina severne regije negativna.
Skoro sve inicijative praktično su zamrle, tako da se, nažalost, ne vidi svetlo na kraju tunela, ocenjuje on.
Mihailović naglašava da zabrinjava što i kod uspešnih projekata u najvećem broju slučajeva ciljna grupa nisu građani Crne Gore, što dodatno ukazuje na potrebu oživljavanja tzv. „domaće tražnje“.
„U svetlu opštih geopolitičkih zbivanja nerealno je u narednom periodu očekivati značajniju ino potražnju za crnogorskim nekretninama. Svi statistički pokazatelji ukazuju na dramatičan pad na tržištu nekretnina u poslednjim godinama i taj trend se nastavlja“, zaključuje Mihailović.
Stranci ništa ne kupuju
Vlasnici agencija za prodaju nekretnina navode da zainteresovanih stranaca za kupovinu nekretnina u Crnoj Gori skoro i da nema.
„Stranci skoro ništa ne kupuju. Sada imamo, da tako kažem, naše ljude, koji imaju upite za kupovinu nekretnina. Ali kupoprodaja nekretnina se mnogo smanjila nego prošlih godina“, kaže Dragan Nikolić iz „Imperije“.
I Predrag Marinović iz „Krstaš nekretnina“ ističe da su stranci kao kupci nekretnina u Crnoj Gori sada izuzetak.
Najskuplje u Maksimu, najjeftinije kod Delte
Predrag Marinović iz agencije „Krstaš nekretnine“ je pojasnio da je raspon cena stanova u Podgorici vrlo velik.
Razlike uslovljava mnogo faktora, kao npr. lokacija, struktura, cena, da li je u novogradnji ili starijim zgradama, kvalitet, spratnost, udaljenost od kapitalnih infrastrukturnih sadržaja, hitnost prodaje i sl. Kupci uglavnom daju prednost novogradnji.
„Najskuplji su stanovi u zgradama Vektra, Maksim i staklena zgrada preko puta Televizije, nova zgrada koja je na mestu stare mlekare i par zgrada pored Morače. U tim zgradama cena kvadrata garsonjera i jednosobnih stanova je između 1.800 do 1.900 evra. Dvosobni, trosobni i četvorosobni od 1600 do 1.800 evra„, nabraja Marinković.
„Kao neka zona više klase je Gorica C, tu se stanovi kreću oko 1.300 evra po kvadratu, ali se malo prodaju“, kaže Marinović.
Prema njegovim rečima, drugu poziciju ima Siti kvart (isključivo zgrade ispred Delte) i stanovi Preko Morače, gde je cenovni raspon manji nego na prethodno navedenim lokacijama.
„Garsonjere se kreću oko 1.350 evra po kvadratu. Jednosobni, dvosobni i trosobni stanovi od 1.150 do 1.300 evra, dok se trosobni mogu naći od 1.000 do 1.100 evra. Treća pozicija je Stari aerodrom, Zagorič i Zabjelo. Manje kvadrature stanova su skuplje i kreću se od 900 do 1.000 evra. Dvosobnim i trosobnim stanovima cena se kreće, što takođe zavisi od kvaliteta, mesta u kvartu i spratnosti od 550 do 1.000 evra po kvadratu“, kaže Marinović.
Kupci traže stanove do 70.000 EUR
Dušan Ranković iz Kamin nekretnina je ocenio da je interesovanje građana ograničeno cenom.
„Kupci traže stanove čija je cena do 70 hiljada evra. Sve su to kupci sa prostora bivše Jugoslavije. Nema više onih koji dođu i kažu ja hoću vilu ili stan od 200 kvadrata! Jednostavno, toliko novca niko ne želi da uloži. U ovom trenutku, po našim parametrima, biznis sa nekretninama u Crnoj Gori nije u najboljoj situaciji“, kaže on.
Ranković daje primer da se trenutno u centru Budve, od bulevara do mora, gradi osam zgrada.
Vlasnik agencije „Imperija“ iz Budve Dragan Nikolić kaže da se cene nekretnina, u suštini, razlikuju zbog lokacije na kojoj se nalaze.
„Konkretno u Budvi najskuplje su nekretnine blizu mora. Cene u izgradnji se kreću oko 1.000-1.100 evra, a gotovih stanova između 1.500-2.000 evra po metru kvadratnom“, zaključio je Nikolić.
