Mladi naučnici, koji su pre deset godina dobili rešenja za stanove u Beogradu, još čekaju useljenje. Samci u međuvremenu dobili decu, ali nemaju pravo na veće stambene jedinice imena oko 130 mladih naučnika osvanula su pre tačno deset godina na rang-listi dobitnika stanova kojima je država, između ostalog, želela da podstakne njihov ostanak u zemlji. Deceniju stariji, naučnici i dalje čekaju ključeve. Obećano im je da će se u zgradu u novobeogradskom Bloku 32 useliti na jesen.
Naučnici odavno više nisu mladi. U međuvremenu su „diplomirali“ i podstanarski život, oženili se, udali, a neki dobili i po troje dece. A, kako su u vreme konkurisanja bili samci, tako će se na jesen čak i petočlane porodice useliti u stanove za jednu osobu! To je dodatni problem na koji se žali grupa od dvadesetak istraživača iz instituta i nastavnika na fakultetima.
- Stanovi za samce imaju jednu prostoriju u kojoj treba da budu i dnevna soba, i kuhinja, ali i da se spava u njoj, dok se druga prostorija u projektu vodi kao radna soba, jer je konkursom predviđeno da zbog specifičnosti profesije naučnici treba da imaju sobu za rad - pričaju budući stanari. - Mi odavno nismo samci, tako da ćemo decu morati da smestimo u radnu sobu, a tu onda nema ništa ni od pristojnog porodičnog života, a ni od rada.
Oni imaju predlog za rešenje ovog problema, ali upravni odbor Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih naučnika ne prihvata to rešenje. Naime, od 2004. godine, kada je objavljena lista sa 137 dobitnika stanova, trećina se iselila u inostranstvo, neki su se skućili na drugi način. Zbog toga je prošle godine napravljena revizija dokumentacije, pa je konstatovano da 56 potencijalnih vlasnika više ne ispunjava uslove konkursa. Njihovi stanovi čekaju nove vlasnike, a među njima je 26 dvoiposobnih i trosobnih, koje priželjkuju porodice sa rešenjem za samačke stanove.
- Rečeno nam je da ne možemo da dobijemo veću kvadraturu, i da će oni biti dodeljeni ljudima koji su konkurisali kada i mi, ali su ostali ispod crte - žale se stanari. - Mislimo da to nije fer. Mi smo imali bolje uslove, a ostaćemo u manjim stanovima. A posebno nije u redu to što su u reviziji dokumentacije koju smo dostavljali 2013. godine sve promene uzimane u obzir, osim promene porodičnog stanja i broja članova domaćinstva.
Tako, umesto da im stanovi za koje je predviđen otkup pod povoljnim uslovima budu privilegija, oni su im već čitavu deceniju uglavnom samo teret. Kažu, da su odmah dobili ključeve, već bi ih dopola otplatili. Ovako su plaćali kiriju, i tek kada se usele treba da počnu da razmišljaju kako će te stanove da otplaćuju u naredne dve ili tri decenije.
Prema rečima prof. dr Ivanke Popović, potpredsednice upravnog odbora Fondacije, pri dodeljivanju stanova moraju se pridržavati uslova konkursa iz 2004. godine, jer bi bilo koja promena kriterijuma mnoge ostavila bez stana.
- Situacija jeste teška, posebno za porodice sa troje dece, ali ne smemo da im izlazimo u susret tako što ćemo kršiti propise. Upravni odbor čini sve što može u ovim jako teškim okolnostima da završi tu stvar koja posle deset godina ne može biti pravedna - kaže prof. Popović. - Možda je nepravedno da budu u manjim stanovima, ali takvih slučajeva bilo je i u prve dve dodeljene zgrade. A, ako bismo sada ponovo pravili novi konkurs i bodovali trenutno stanje stvari, pitanje je kako bi rang-lista izgledala.
Preostalih 56 stanova, napominje prof. Popović, biće dodeljeni učesnicima istog konkursa, koji su bili niže rangirani. Eventualno rešenje za porodice u stanovima za samce može biti zamena sa onima koji dobiju veće stanove.
PRILIKA ZA ONE “ISPOD CRTE“
Narednih dana objavićemo listu za podelu preostalih 56 stanova. Pozvaćemo 100 učesnika konkursa koji su ostali ispod crte da dostave novu dokumentaciju, pa ćemo među njima odabrati one koji i dalje ispunjavaju uslove - objašnjava dr Đurđica Jovović, predsednica stambene komisije. Ona kaže da komisija ne može bilo šta da odlučuje mimo instrukcija koje dobije od Upravnog odbora.
