Od ponuđenih modela dužnicima u francima, jedino pravo olakšanje jeste mogućnost da im se rate snize za 20 odsto u naredne tri godine, ali i tu razliku, doduše bez kamate, na kraju otplate kredita moraju da plate.
Računica je izvedena na osnovu stambenog kredita u francima uzetog početkom 2008. godine za iznos od 70.000 franaka (42.265 evra), uz tada važeću kamatnu stopu od četiri odsto marže, plus šestomesečni libor. Zbog pada libora za sedam godina kamatna stopa je prepolovljena i sada iznosi 3,976 odsto. Ali je franak ojačao i skoro se duplirao u dinarima - 2008. je iznosio 47,8 dinara, a sada 111,59 dinara.
Prva dva modela, prebacivanja duga iz franka u evro, ne odgovaraju dužnicima koji su uzeli kredite kada je švajcarac bio najjači. Jer u slučaju da kredit prebace u valutu EU, glavnica bi im bila veća (55.007 evra) nego u momentu kada su kredit uzeli (42.265 evra). U prvom modelu glavnica bi bila dodatno smanjena za pet odsto zbog primene nižeg kursa (52.257 evra), ali i dalje nepovoljna. U obe varijante ovo se ne isplati jer su rate veće nego da niste obavili zamenu.
- Prva dva modela se ne isplate jer ispada da građani kredit nisu ni otplaćivali, a glavnica kredita u evrima čak može da bude i veća nego kada je on odobren - kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja “Efektiva”.
DUŽNICI: Kod prva dva modela kao da nismo ni otplaćivali kredit
Stručnjaci smatraju da za ova dva modela mogu da se opredele oni građani koji ne mogu više da snose rizik kretanja franka u budućnosti.
Treći model, koji podrazumeva sniženje kamatne stope za jedan odsto, mogao bi da se isplati onim građanima čija je ukupna kamata veća od četiri odsto. Njih u Srbiji nema mnogo. Četvrti model može da predstavlja neki vid predaha klijentima. Ali to ne znači da će vam dug zbog jačanja franka biti oprošten, već samo da ćete ga vraćati kada kredit otplatite, i to još jednu godinu. Na to se ne plaća kamata.
