Najava gradskih čelnika da bi na mestu fabrike IMT u Bloku 64 mogao da nikne novi stambeno-poslovni kompleks, uvrstila je ovog giganta na dugačku listu beogradskih fabrika, na mestu čijih su pogona podignuti rezidencijalni i tržni centri.
Kada su pojedine beogradske fabrike privatizovane, interes invesitora ležao je upravo u ogromnoj površini i dobroj lokaciji na kojoj su smeštene. Centralna pozicioniranost, koja ih je učinila sjajnim mestom za stambene, poslovne i trgovinske zgrade, naročito je privukla strance. Da postanu novi vlasnici stanova u samom centru stare evropske prestonice, nisu žalili milione.
BEKO
Na novi izgled Dorćola, tačnije prostora između ulica Tadeuša Košćuška, Dunavske i Bulevara vojvode Bojovića, već godinama se čeka. Nekada se na ta tri-četiri hektara prostirala čuvena fabrika tekstila "Beko". Nakon propasti, konfekciju je 2008. godine na aukciji kupila grčka kompanija "Lamda divelopment" za 55,8 miliona evra.
Njihov plan je bio da tu podignu luksuzni stambeno-poslovni kompleks, sa hotelom od pet zvezdica i tržnim centrom, čiji je nesvakidašnji izgled osmislila čuvena Zaha Hadid. No, početak realizacije ove investicije, vredne oko 280 miliona evra, konstantno su odlagali sudski sporovi. Najpre je odlučeno da se vizionarski izgled zameni klasičnim rasporedom zgrada, da bi tačno 10 godina nakon što su kupili fabriku Grci sve prodali Holanđanima.
REKORD
Dok ostaje da se vidi na koji će način Holanđani promeniti lice Dorćola, Britanci i Belgijanci su pre mesec dana pokazali svoj učinak u Rakovici. Sredinom oktobra na mestu nekadašnje fabrike guma "Rekord" otvoren je tržni centar "Kapitol park", investicija od 30 miliona evra.
Toliko je otprilike u vrhuncu svog rada godišnje obrtao "Rekord". Pneumatici su se tu proizvodili od 1925. godine i izvozili u 25 zemalja sveta. Kada je fabrika propala, njenih 65.000 kvadrata prodati su za 5,2 miliona evra. "Rekord" je svojevremeno zapošljavao 5.000 ljudi. "Kapitol park" zapošljava 400, a najavljeno je otvaranje još 50 radnih mesta.
IKL
Da su tržni centri i rezidencijalni kompleksi u modi, jasno je i na primeru Industrije kotrljajućih ležaja (IKL), locirane u samom centru grada. Nekada je zapošljavala 2.500 radnika, početkom devedesetih "okretala" oko 100 miliona dolara godišnje. Nakon niza malverzacija i otpuštanja, konačno su 2014. godine ugašene sve nade radnika da će pogon ikada ponovo početi sa radom.
Investitori iz Izraela kupili su zemljište i uložili u njega 120 miliona evra. Ubrzo je tu niklo veliko i moderno stambeno naselje "Central garden" – "nova zelene oaza u gradu" okružena Tašmajdanom, Botaničkom baštom i nedaleko od Zvezdarske šume. Kompleks se i dalje razvija, te se očekuje da sve faze budu gotove do sredine iduće godine.
IMT
Nedavno je obelodanjen plan detaljne regulacije, kojim će se ispitati mogućnost da se na mestu nekadašnje "Industrija mašina i traktora" (IMT) u Bloku 64 sagradi poslovno-stambeni kompleks. Na 74 hektara (41 od fabrike i 33 između proizvodnih pogona i "Erport sitija") smestili bi se komercijalni sadržaji i stanovi za oko 10.000 ljudi.
Samo nedelju dana ranije pričalo se o tome da su za IMT, tačnije ovaj deo srpske industrije traktora, zainteresovani investitori iz Indije. Iz Grada kažu da čak i ako industrijski gigant preuzmu Indjici, fabrika će se izmestiti na drugu lokacju, jer novi ekološki standardi više ne dozvoljavaju teške zagađivače usred urbane zone.
BIP
Još jedna fabrika koja bi mogla da bude izmeštna jeste BIP. Zemljište iznad Mostarske petlje, na kapiji Dedinja i samo nekoliko minuta i od Novog Beograda, i od najužeg centra grada, čini ovu lokaciju veoma privlačnom za sve investitore.
- Privatizacija BIP-a je pitanje za Ministarstvo privrede, ali za Beograd je veoma važno da se ta privatizacija što pre okonča, s obzirom na to da se radi o jednom lepom delu grada, koji umesto fabrike može da ima poslovno-stambeni kompleks. Tek tada ćemo imati jasnu situaciju i znati na koji način taj deo grada može da se razvija – rekao je gradonačelnik Siniša Mali pre dve godine.
