Poslednjeg dana aprila istekao je rok za kompletiranje zahteva za legalizaciju. U Srbiji je podneto 770.934 zahteva, ali je veoma mali broj predmeta rešen, između ostalog i zbog toga što se čeka usvajanje novog zakona o legalizaciji.
On bi pod hitno trebalo da reši problem legalizacije mnogih nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji koji ne podležu važećem zakonskom aktu, a nesporno je da postoje. Taj novi zakonski akt najavljuje se za jesen i treba da precizira kada nadležni organ može odbaciti podneti zahtev za legalizaciju, a kada to ne može, da precizira prihvatljiva odstupanja od postojećih pravilnika, kao i kada je rešenje konačno.
Srbija je šest puta od 2000. godine pokušavala da reši problem divlje gradnje, a sedmi zakon o legalizaciji tek treba da ugleda svetlo dana. U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastukture očekuju da upravo taj sedmi, koji bi bio jednokratan, omogući legalizaciju velikog broja nelegalno izgrađenih objekata jer se procenjuje da ih u našoj zemlji ima čak oko milion i po. Da bi zakon postigao cilj, očekuje se da sadrži odrebe koje bi propisale mnogo fleksibilnije uslove legalizacije, a takva primedba nalazi se i u analizi „Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj“ (NALED). Naime, NALED je, analizirajući važeći Zakon o legalizaciji, istakao sporne stvari, poput toga da se veliki broj objekata ne može legalizovati jer, po pravilu, u pogledu spratnosti ili udaljenosti od susednih objekata, u manjoj meri odstupaju od Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju. To odvraća potencijalne investitore, koje ne žele da se bakću s nelegalizovanim objektima ili ulažu novac u nešto što ne mogu legalizovati i dobiti potrebne dozvole.
Osim velikog problema da se jednom legalizuje sve ono što je više decenija građeno i zidano ilegalno, činjenica je i da se ta praksa nastavila i pored mogućnosti da se sve radi legalno i za relativno male pare. Naime, i dalje su veoma retki savesni građani i investitori koji pre početka gradnje prikupljaju svu potrebnu dokumentaciju i plaćaju takse koje je država utvrdila, a česti su oni koji računaju da im je isplativije da prvo nešto izgrade, a da tek potom razmišljaju o tome šta će legalizovati i kada. Jeste da su oni savesni čak šestim pokušajem države da za male pare legalizuje objekte koji su nelegalni i koji bi trebalo da budu porušeni nasamareni zbog poštovanja zakona i države, ta oblast se jednom ipak mora urediti pa makar i na način koji nudi zakon o legalalizaciji.
Stručnjaci tvrde da se, kada se jednom uvede red u divlju gradnju, država mora drugačije postaviti prema građanima i investitorima i uvesti restriktivne mere da više nikom ne bi palo na pamet da se igra s ilegalnom gradnjom. Oni, naime, smatraju da se legalizacija mora tretirati kao elementarna nepogoda, i to tako da veliku odgovornost snose i javna preduzeća koja nelegalnim objektima odobravaju priključke za vodu i struju. Pre nego što odobre priključak, javna preduzeća moraju utvrditi da li je neki objekat građen legalno ili je reč o divljoj gradnji jer se zna da bez vode i struje ne može početi bilo šta da se radi. Predlažu i da se pri dobijanju građevinske dozvole precizira da je legalizaciju dužan da plati investitor, a ne, kao do sada, da taj teret pada na kupce stanova i vlasnika parcela.
Država nema interes da ruši postojeće objekte
Iz NALED-a je ukazano na to da, ukoliko se postojeći Zakon o legalizaciji pod hitno ne promeni, to u praksi dovodi do apsurda da se ne mogu legalizovati objekti koje su pre više decenija gradile stambene zadruge, kao ni objekti koje su gradile privatne firme u poslednje dve decenije, a koji su započeti na osnovu građevinske dozvole od koje je odstupljeno, kako u pogledu gabarita, tako i u pogledu spratnosti. Pošto država nema interes da ruši, mada bi po sada važećem Zakonu o legalizaciju na to imala prava, za ono što je već sagrađeno i postoji decenijama, odlučeno je da se usvoji novi zakonski akt koji bi doneo brzu, laku i finansijski prihvatljivu legalizaciju objekata, na koje bi posle toga vlasnici plaćali porez u državnu kasu.
