Pod je najveća površina u svakom stanu i važno je kakvog je kvaliteta. Osim standardnih vrsta drveta - hrast, bukva, jasen - u poslednje vreme su popularni parketi od egzotičnih vrsta.
Pod je najveća površina u stanu i samim tim ostavlja prvi utisak na onog ko zakorači u neki prostor. Moglo bi se reći da je pod zapravo nešto više od podloge po kojoj hodamo, on je sastavni deo atmosfere prostora u kojem boravimo i ima jednu od presudnih uloga kada je izgled prostorije u pitanju.
Zato bi pogrešan odabir dezena, teksture, vrste, boje, narušio estetiku prostorije. Svaka vrsta poda ima svoje dobre ili loše strane (težak ili lak za održavanje, topao ili hladan itd.), ali ono što svaki pod mora da zadovolji su određeni zahtevi po pitanju stabilnosti, trajnosti, sigurnosti, udobnosti, lakog održavanja i estetike.
Više od svih drugih površina u enterijeru podovi trpe opterećenje, habanje, prljanje, pranje agresivnim sredstvima za čišćenje, i iz tog razloga tehnologija izrade napreduje i materijali za podove se menjaju. Jedan od takvih primera je laminat. Laminat je na našim prostorima veoma zastupljen, upravo zbog niske cene, jednostavnog načina ugradnje i velike otpornosti na habanje. Mana laminata je što podloga na koju se postavlja mora biti savršeno ravna, a kada se jednom ošteti mora da se zameni, nema ponovnog brušenja i lakiranja. Iz tog razloga se u današnje vreme ljudi sve više vraćaju drvenim podovima.
Činjenica je da je ekonomski faktor presudan kod uređenja životnog prostora i da drveni podovi ne spadaju u jeftina rešenja, međutim, ako se gleda kao dugoročna investicija, predstavljaju dobar izbor: nikad ne izlaze iz mode, lako se obnavljaju i uz pravilno održavanje mogu da traju i preko sto godina. Prednost je i mogućnost promene boje i završne obrade ukoliko se vremenom pohaba ili jednostavno dosadi.
Podovi od drveta pružaju širok izbor vrsta (parket, brodski pod, pod od plute), završne obrade i načina ređanja u prostoru. Drveni pod potpuno je prirodan, topao, lepih boja i tekstura, neuporedivo manje privlači prašinu i u potpunosti je ekološki. Glavna svrha parketa je da se osigura dugotrajna, sigurna i ugodna površina po kojoj ljudi mogu da hodaju. Parket je bio prvo privilegija bogatih, ali je ubrzo postao popularan širom Evrope. U početku su parketne daščice pravljene ručno, a vremenom je broj vrsta i načina slaganja rastao (riblja kost, mozaik..). Kako je parket sve više dobijao na popularnosti, javila se potreba za serijskom, a kasnije i industrijskom proizvodnjom. Industrijska proizvodnja, koja je počela krajem 19. veka, omugućila je da ova vrsta podne obloge postane dostupna velikom broju korisnika.
Osim standardnih vrsta drveta - hrast, bukva, jasen - u poslednje vreme su popularni parketi od egzotičnih vrsta kao što je bambus, koji može biti završno obrađen lakom, uljem i voskom. Završna obrada drvenih podova je značajan momenat u stvaranju kompletnog utiska nekog enterijera. Sve više su u upotrebi prirodna pigmentisana ulja kojima se može uticati na boju poda. Pod pre nanošenja ovog specijalnog ulja ili pre lakiranja može biti četkan, udaran, dodatno brušen, kako bi mu se naglasila tekstura.
