Kupovina stana i upis u zemljišne knjige ponekad ne mora značiti i stvarno vlasništvo. U Srbiji postoje primjeri da su porodice odlukom suda iseljene iz svojih stanova i primorane godinama dokazivati vlasništvo.
U međuvremenu su u obavezi plaćati i porez i račune.
Aleksandra Jeličić je u Beogradu kupila stan 2004.godine, upisana je u zemljišne knjige, ali je prije dvije godine, odlukom suda, sa decom morala da se iseli.
"Verujte mi da ne mogu ni sebi sada da opišem šta se desilo. To je preterano komplikovano. Ja još uvek ne mogu da shvatim da takav jedan pojam može da bude jači od svojine. Ja sam i vlasnik u svim zemljišnim knjigama. Prosto mi nije jasno zašto sam van svoje kuće", rekla je Jeličić.
Ustavom zagarantirano pravo svojine, u slučaju Jeličićnog stana, nadjačao je pravni pojam - državnina, odnosno kako zakon objašnjava, faktička vlast na stvari.
Imovina joj je oduzeta, jer je bivši zet prethodne vlasnice na sudu dokazao da je boravio u stanu kada je prodat i da polaže pravo na njega.
Jeličić je rekla: "To je jedan užas. Gledate nešto i ne znate zašto se to vama dešava. Strašno, strašno".
Vlasništvo nad stanom dokazuje na sudu već dvije godine. Rešenja za plaćanje poreza, međutim, stižu na njeno ime.
"Posedujem imovinu na papiru za koje plaćam sve račune, a neko drugi živi u mom stanu", kazala je ona.
Svakodnevni strahovi
Andrej Šolar svakog dana po povratku s posla ne zna koga će zateći u stanu.
On, supruga i troje djece u sličnoj situaciji su kao i Aleksandra Jeličić, jer se za njihov stan neko pozvao na pravo državnine.
"Ovo što se sad dešava nama sa ovakvom postavkom stvari u sistemu i zakonu može da se desi bilo kome. Svodi se na to da je neko možda jednog davnog dana ostavio zarđalu motiku na placu koji će jednog dana da postane tvoja kuća i pojaviće se 30 godina kasnije i reći 'e to je moje. pusti me da živim sa tobom'", rekla je Tamara Josić Šolar, stanovnica Novog Sada.
Sud je najprije doneo rešenje o iseljenju porodice Šolar iz njihovog stana, da bi poslije pritiska javnosti odluka bila promienjena i pravo korištenja stana dali obema stranama.
Josić Šolar je rekla: "Ključevi su predati. On je obećao nama da neće doći. Tog obećanja se drži, ali osećaj kad vi zaključavate svoj dom, odete negde, ja sa tri mala deteta, ne pada mi na pamet da sedim ovde i da držim stražu nad nečim što ne bi trebalo tako da bude".
Nema pravne sigurnosti
Ovi slučajevi, kažu advokati, primjer su različite sudske prakse.
"Ako imate na području iste države različita rešenja i različite sudske prakse i različite obrasce za rešavanje određene problematike, bilo da je krivična, bilo da je građanska, on u toj državi ne postoji, ni pravna sigurnost ni vladavina prava", ocenio je Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije.
U Vrhovnom kasacionom sudu kažu da rade na rješavanju problema
Predsednik Suda, Dragomir Milojević je rekao: "Stoji činjenica da još ima tih predmeta da u sličnoj pravnoj situaciji jedan sud odluči ovako, drugi onako. Ali svaki predmet je specifičan. I slične pravne situacije pred sudom u Strazburu se različito rešavaju. Nije to nikakva odbrana, ali svaki predmet treba pogledati".
Porodice Jeličić i Šolar čekaju ishod sudskih procesa koji bi mogli da potraju i godinama. Kažu da je pravda spora, ali da vjeruju da postoji.
