Tačno je da se, kad se podvuče crta, više traže stanovi, ali je trend takav da raste interesovanje i za kupovinu kuća u Beogradu.
Postoje kuće u Beogradu na elitnim lokacijama i luksuzno uređene, za koje bi ponosni budući vlasnik morao da odvoji tri – četiri miliona evra, ali to ne znači da i platežno prosečan građanin prestonice ne može, za mnogo manji novac, da kupi kuću.
Tačno je da se, kad se podvuče crta, više traže stanovi, ali je trend takav da raste interesovanje i za kupovinu kuća u Beogradu.
Prema rečima Dragana Vukovića, vlasnika jedne agencije za nekretnine, za kupovinu kuće najviše se interesuju porodični ljudi ili čak oni koji, takoreći, imaju dve odvojene porodice (dve sestre sa muževima, dva brata sa ženama, brat i sestra sa svojim supružnicima, decom...).
“Oni stambeni problem mogu da reše kupovinom kuće, gde su praktično razdvojeni, a ipak zajedno. To je obično kuća sa dva stana – prizemlje i prvi sprat, prizemlje i potkrovlje, zavisi već od toga kako je kuća rađena”, objašnjava on dodajući da se dobar deo porodičnih ljudi interesuje za kuće, kao i oni koji hoće svoj mir i kojima je, verovatno, zatvorenog prostora u stanovima i zgradama dosta.
Traženi Višnjička banja, Zemun, Senjak, Dedinje...
Najtraženije lokacije su Višnjička banja, zemunska Kalvarija, pa u principu i Zemun, navodi Vuković. On tom spisku traženih lokacija za kupovinu kuće dodaje i naselje Meandri, ali i Dedinje, Senjak...
“Na Dedinju i Senjaku su dobre kuće, ekskluzivne, sa dobrim placevima, uvek su aktuelne za prometovanje, a to je i posebna klijentela sa, naravno, dobrim finasijskim sredstvima”, ističe on.
U poslednje vreme, kako je kazao, tražena je i periferija Beograda s obzirom na pad cena nekretnina, pa i u okolini Beograda, prigradska naselja gde mogu da se kupe kuće jeftino u odnosu na kvadraturu.
Vuković kaže da interesovanje postoji za poteze kraj magistrale i naselja prema Lipovici, Barajevu, Grockoj, deo koji ide od Kaluđerice, Leštana...
“Tu zaista mogu kuće dobre kvadrature sa dobrim dvorištem i placevima da se nađu za solidnu cenu. Ljudi koji raspolažu sa nekim ograničenim sredstvima, u potrazi su za takvim kućama”, rekao je on.
Kvadrat kuće u proseku košta 1.185 evra
U Beogradu u proseku po kvadratnom metru za kuću u prestonici potrebno 1.185 evra.
Primera radi, prosečna cena kvadrata kuće u Grockoj košta 461 evro, u Surčinu 536 evra, a u Barajevu 278 evra po kvadratu. U pojedinim delovima Novog Beograda za kvadrat kuće potrebno je izdvojiti u proseku nešto manje od 1.000 evra, dok je, recimo prosečna cena kvadrata u Zemunu 1.040 evra po kvadratu.
Sa druge strane, u opštini Stari grad, prosečna cena kvadrata kuće je oko 1.700 evra, a u opštini Savski venac oko 2.700 evra u proseku po kvadratu, prevashodno jer u taj deo spadaju i Dedinje i Senjak koji važe za elitna naselja.
To naravno ne znači da je nekome skromnijih primanja nedostupna, recimo, kuća na Dedinju, niti da sve nekretnine u tom kraju koštaju papreno. Ali pravilo jeste da su kuće na Senjaku i Dedinju mahom luksuznije i skuplje.
Vuković ukazuje na to da se prometovanje kuća dosta razlikuje od prometovanja stanova, pa je tako i prateća dokumentacija kada je reč o kupovini kuće zahtevnija. Posebno, kako je objasnio, kada je u pitanju pripadajući plac i zemljište.
“Papiri su oko toga komplikovaniji, jer se često dešava da je zemljište na kojem je rađena kuća obično pripadalo dedi, pa posle ocu, pa sinu, tako da je tu dosta komplikovanija dokumentacija. U odnosu na stan papirologija je znatno složenija i na kraju krajeva dobar deo kuća koje se prodaju nisu privedene nameni sa papirima”, rekao je on.
Vuković je objasnio da za mnoge od tih kuća postoji problem uknjižavanja, pogotovu u okolnim naseljima do Beograda, ali i u dobrom delu grada.
“Ima i dosta kuća koje su u postupku legalizacije. Problem je onda višestruk, jer za te kuće, koje ponekad ne koštaju uopšte malo, se provuče bojazan da li će biti legalizovane ili neće”, rekao je Vuković.
