Mnogo je domaćinstava koja se odlučuju da svežinu zidovima stana ili kuće vrate u letnjim danima, ali kad toplota malo popusti, a vreme je taman da se moleraj brzo suši. Da bi se taj posao obavio kako valja, ukoliko nema vičnog kuma ili rođaka, trebalo bi se dobro pripremiti, novčano pre svega. Jer, najvažnije je da se napravi dobra pogodba sa dobrim majstorom.
– Postoje dve vrste moleraja. Klasičan je dostupan najvećem broju ljudi i podrazumeva krečenje osnovnim bojama. Dekorativni je složeniji i više je za one sa jačim standardom – objašnjava Aleksandar Marković, izvođač radova.
Vreme kada su majstori – moleri radili na dnevnicu je prošlo. Sada se cena utvrđuje na osnovu kvadrature stana ili kuće. Neki pristaju i da sa mušterijom dogovore da se posao plati „đuture”. Tada površina koja se kreči i kvadrati ne igraju ulogu, cena se pogađa odokativno.
– Uglavnom se koriste poludisperzivne boje. Ako moler radi sa svojim materijalom, cena je najčešće dva evra po kvadratu, a ako naplaćuje samo ruke, bez materijala, onda je evro i po. Ako zidovi traže da se radi i gletovanje, to poskupljuje „ruke” – objašnjava Marković.
Važno je obratiti pažnju na zidove i mora se uzeti u obzir njihovo stanje. Trošni i zamašćeni, kao i zidovi u prostorijama u kojima se pušilo, zahtevaju više i materijala i rada. Neki od njih moraju da se stružu, pa čak i da se peru, a sve to podiže cenu radova, objašnjava majstor.
Struganje zidova i plafona naplaćuje se najčešće evro po kvadratu, gletovanje je 2,5, podloga za krečenje 0,50, a samo krečenje oko 1,50, ali ova cena može da bude viša zavisno da li se radi belom ili materijalima u boji, polu ili disperzijama, akrilnim bojama...
Kad se sve to sabere i izračuna, oni koji angažuju profesionalca molera da im obavi posao u stanu od pedesetak kvadrata, i to vrlo čistom bez ikakvih dodatnih radova, trebalo bi da pripreme oko 750 evra.
Za domaćine koji se odluče da „pozovu prijatelja u pomoć” ili odaberu varijantu „uradi sam” majstori imaju savet da pre početka radova obezbede sve što im treba. Uz boje, to su četke, valjci, papirne trake, špahtle, šmirgl papir, zaštita za nameštaj...
Onome ko nije profesionalac najteže je da odredi količinu potrebnog materijala i zato ili se pojavi manjak, pa je neophodno dokupljivanje, ili višak.
Treba imati na umu da najjevtinija poludisperzija u pakovanju od 25 kilograma košta oko 1.300 dinara, a da je vodootporna bar dvostruko pa i trostruko skuplja. Džak od 25 kilograma glet mase je od 600 dinara, toneri su od 80 do 400 dinara, četke koštaju od 100 do 1.000 dinara, zavisno da li su za farbanje zidova ili za izvlačenje linija... Samo držači za valjke, zavisno od veličine, koštaju od 200 do 300 dinara, dok je sam valjak od 100 do čak 1.500 dinara.
