Naslovi variraju od senzacionalističkih Zgrnuo silne pare izdajući stan na dan, preko Bruka i sramota! Iznajmljuju stanove preljubnicima na dan, do prilično dosadnih i samo prividno informativnih tekstova koji su ništa drugo do reklama za agencije koje su specijalizovane za kratkoročni najam.
Iako svaki od njih sadrži po neku prozaičnu istinu, više služe da raspale maštu, negoli da pruže realnu sliku stanja stvari u ovoj oblasti smeštaja.
Da ste nas pitali pre pet godina odgovor bi bio potvrdan. No, tad je bilo i daleko manje ljudi koji su se bavili ovakvim vidom smeštaja. Danas je teško otrgnuti se utisku da je ponuda prevazišla potražnju. To što je stan na sajtu ne znači da se izdaje. Više od pola tih stanova goste vidi retko - neki tek jednom mesečno.
A oni ostali su puni?
U toku sezone da. Međutim, za gradski turizam sezona je proleće i deo jeseni. Zimi se desi da neki od njih ne pokriju ni troškove komunalija. Leto je takođe, problematično. Ljudi više vole da pare daju na more, nego na žegu asfalta. Naravno ovo važi ako pod „puni“, mislite više od pola meseca. Stanovi koji su puni ceo mesec su statistička greška, a i to važi uglavnom ako imaju rezervaciju od 30 ili više dana. Inače što je duža rezervacija, normalno je da cena progresivno opada. Tako da ne postoji stan koji uzima cenu dnevnog najma čitavog meseca. To bi bilo apsurdno.
S druge strane tu je bitna i snalažljivost vlasnika. Popunjenost stana nije isto što i popunjenost hotelske sobe. U hotelu koji ima bar nekoliko desetina sličnih smeštajnih jedinica, smeštajući goste igrate “tetris”. Kada vlasnik smešta goste u jedan stan on isto igra tetris, ali samo sa jednim uzdužnim poljem. Ako prihvata nasumice svaki upit, jedno noćenje prihvaćeno mnogo unapred mu može postati usko grlo za neke duže rezervacije. Tako na kraju umesto dvadeset dana bude popunjen samo pet.
Vreme kada postoji nedvosmisleno velika potražnja za ovom vrstom smeštaja je vreme nekih zbilja globalnih događaja - poput nedavno održanog Fajnal Fora, beogradskog Birfesta ili pak Nove Godine. To jeste vreme kada i cene najma porastu. Međutim, oni su retki i više izvlače prosek, nego što predstavljaju dodatnu zaradu. Nova Godina tako, u suštini, samo ublaži efekte januara i februara koji su u ovom poslu, poslovično loši.
Dobro, međutim zvanična statistika govori o primetnom porastu broja stranih turista iz godine u godinu?
To su činjenice. Beograd je za evropske standarde još uvek jeftin grad, a ima većinu stvari koje imaju i ostale metropole, pa to ljude i privlači. Ali, to nema mnogo veze sa stanovima na dan. Naime, ljudi koji dolaze iz inostranstva u najvecem broju idu u hotele baš zato što su im pristupačni i nude im kompletnu uslugu - dakle obede, svakodnevno čišćenje i druge stvari o kojima ne žele da razmišljaju na odmoru. A ako ovo i ima veze sa stanovima na dan, nema mnogo veze sa lokalnim agencijama.
Strani gosti su više naklonjeni globalnim, prepoznatljivim brendovima nego lokalnim malim agencijama -na prvom mestu zbog sigurnosti plaćanja i garancije usluge. Ironija je u tome što oni rade istu stvar kao i mali, s tom razlikom što lokalne agencije plaćaju poreze i boravišne takse državi, dok globalni lanci kao što su ErbiendBi i Buking, tu obavezu prepuštaju vlasnicima - tj. fizičkim licima koja to ionako pod trenutnim zakonskim okvirom ne mogu da urade bez pravnog lica. Osim toga, tamo budući domaćini oglašavaju svoj prostor sami, tako da sve prolazi.
Pa ko odlučuje o tome da li se ispunjavaju standardi?
Nadležne gradske službe naravno. Ali mnogi vlasnici stanova jednostavno ne poznaju propise ili ih zaobilaze, tako da na kraju krajnji sud o uspešnosti nekog stana na dan definišu gosti, koji po odlasku ostavljaju recenzije smeštaja. I ta meritokratija je savim u redu - odvaja žito od kukolja. Međutim, to je i jasan pokazatelj o tome da se nešto što je bila zgodna dopuna kućnom budžetu sve više profesionalizuje i da je potrebno da se regulativa doslednije sprovodi.
A šta je sa onima koji iznajmljuju stanove da bi ih davali u podzakup turistima?
Ako rade sve u zakonskim okvirima, to je zapravo višestruko dobra stvar za ekonomiju grada. Najpre, plaćanjem poreza i taksi se direktno puni budžet namenjen za promociju turističkih potencijala prestonice. Indirektno je korist možda još veća. Naime, estetski i kvalitativni standardi ovakvog tipa izdavanja su otišli vrlo visoko, tako da ne možete da uzmete bilo koji stan i nadate se da ćete ga samo izdavati za više novca. Potrebna su, za naše prilike, ozbiljna ulaganja kako u opremanje stana tako i u njegovo održavanje, što znači angažovanje većeg broja ljudi i profesija i stvaranje jednog jakog vrednosnog lanca koji itekako pozitivno utiče na ekonomsko stanje lokalne zajednice.
Osim toga, vratimo se na suštinu. Pravi turisti uglavnom više vole hotele. Stan na dan Beograd je prvenstveno jeftinija varijanta smeštaja – odnosno snalaženje za one kojima hoteli inače izmiču od novčanih mogućnosti. To su mesta koja iznajmljuju ljudi koji ili ne žele da borave kod rodbine (ili ne mogu), ili firme koje uzimaju apartmane za svoje zaposlene koji izdaleka dolaze u Beograd ili grupice prijatelja iz zemalja okruženja koje su došle na produženi vikend. Uprkos uvreženom mišljenju, ljubavnici su zapravo najređi posetioci apartmana u Beogradu. A oni su često i posetioci specijalne rubrike - stan na dan sa đakuzijem.
Pa da li se izdavanje stan na dan isplati?
Zavisi. Isplati se svakako više vlasnicima nego zakupcima. Zapravo, pravedniji odgovor bi bio da ako ste spremni da ga radite kao posao sa punim radnim vremenom i nešto više od toga - onda hoće. U ugostiteljstvu, a posebno ovoj alternativnoj varijanti morate uvek biti na potezu. Ako crkne sijalica u stanu, pokvari se bojler, pukne cev kod komšije, ili se nešto drugo ošteti, vi ste prva instanca kojoj se gost obraća. Osim toga, ne birate kad vam dolaze gosti, ili u koje doba dana vam stiže rezervacija sa nekog od onlajn servisa – to može biti i usred noći. A brzina odgovora je jedna od stvari koja definiše koliko ćete se dobro kotirati među gomilom drugih vlasnika koji su sve svoje vreme podredili tome. Ali to bi mogao da bude odgovor i za bilo koju drugu privrednu granu. Koliko dobro i pametno radite, toliko će vam se i trud isplatiti.
Šta biste poručili nekom ko želi da počne da se bavi ovim poslom?
Pa, budite etični i profesionalni, i naravno - obratite se Beoapartmanu (smeh). Vaš krajnji cilj je zadovoljan gost – dobro - ne baš po svaku cenu, ali u okviru onoga što je dogovoreno. Budite dostupni uvek. I ne računajte na laku ili stabilnu zaradu. Tako nešto u ovom poslu ne postoji.
