Život na poslednjem spratu ima svojih prednosti, a kako vam prokišnjavanje ne bi pokvarilo uživanje, potrebno je da na vreme mislite o hidroizolaciji krova.
Suština je sledeća: za hidroizolaciju iznad stana od 60 kvadrata, potrebno je od nekoliko dana pa do dve nedelje, zavisno od materijala, a ukupni troškovi se mogu kretati od oko 600 do 2.000 evra. Iako na prvu loptu deluje kao da je ova investicija skupa, zapravo nije, ako imate u vidu da kad to jednom uradite, zavisno od materijala koje ste koristili i broja slojeva, mirni ste kada je reč o prokišnjavanju u narednih 10-ak godina, u nekim slučajevima čak i do 20 godina.
Ratko Burić iz firme Hidrobuki potvrdio je za naše čitaoce da hidroizolacija može dugo da traje.
“Na starim zgradama traje do 20, ali zavisi od zgrade do zgrade”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, problem u Srbiji je mahom taj što se građani retko obaziru na vek trajanja, pa urade hidroizolaciju, tek kad krov uveliko prokisne.
“Mi uvek čekamo da nam nešto još malo traje, pa tek kad je problem tu, onda ga rešavamo. Naš narod obično reaguje kad tek prokisne, tek kad je moranje, e onda se popnu da vide kako izgleda krov. Čak i ne znaju da bi trebalo da to rade preventivno. Verovatno zato što je izolacija krova skuplja, pa izbegavaju, a onda naprave problem da im prokišnjavanje spusti cenu stana”, rekao je Burić.
Za materijal od dva do 15 evra po kvadratu
Prvo što vlasnik stana mora da odluči kad prokisne krov ili samo zaključi da je hidroizolacija dotrajala, jeste koju vrstu izolacije će ponovo postaviti. Burić kaže da se kod nas najčešće koristi 5-6 vrsta hidroizolacije. Najzastupljenija je bitumenska, a sledi cementna, poliuretanska, penetrati…
Cena je vrlo relativna stvar i zavisi od niza faktora, a Ratko Burić kaže da se obično kreće od dva evra do kvadratnom metru, pa ide do 10 evra.
“Zavisi koliko slojeva hidroizolacije se radi, koji materijali se koriste. U nekim slučajevima može da bude i 15 evra po kvadratu”, rekao je on.
Ukupno, kako je naveo, za stan od 60 kvadrata, potrebno je odvojiti od 600 do 1.500, eventualno do 2.000 evra, zavisno od materijala i stanja na krovu.
“Ima zgrada gde su betonske ploče na krovu i šljunak, a to je onda veći problem jer to morate da skidate. Takav posao, recimo, povećava cenu”, kaže naš sagovornik.
Same izolacije, ako je čist krov, nisu problem tvrdi on, ali ako su ploče na pesku, pa to morate da skidate, a ispod peska je stara hidroizolacija koju takođe morate da otklonite – to, prema njegovim rečima, dodaje 40 odsto na cenu.
Radovi mogu da traju od nekoliko do 10-15 dana, zavisi od vremenskih uslova I materijala.
“Najsporije se suše bitumenski premazi, to traje nekoliko dana. Mora da odstoji, a onda sledi drugi sloj…”, priča Burić.
Ravni i kosi krovovi
Stručnjaci tvrde da se najveća količina vlage ne skuplja u proleće, kada je kišovito, već zimi, kad pada sneg.
Recimo da na primer vi imate ravan krov a zimsko je vreme. Ako se sneg topi preko dana i postaje voda koja se noću, usled pada temperature, zaledi, onda ploča puca i izolacija propada. To je veliki problem, jer u tom slučaju izolacija mora da se otkloni i da se postavi nova.
Ako je izolacija baš mnogo propala, onda, po njenom uklanjanju, potrebno je ostaviti ploču da se suši neko vreme. Naravno, može da se dogodi da niste dobre sreće, pa baš tad počne da pada kiša. U tom slučaju, potrebno je postaviti paroisparivače kroz koje vlaga iz ploče izlazi napolje.
Kod kosih krovova stvari stoje malo drugačije, a kako se postavlja hidroizolacija zavisi i od toga da li postoji kosa betonska ploča ili drvena konstrukcija.
Tako, ako je reč o betonskoj ploči, obično se prilikom hidroizolacije koriste cementni premazi, dok su za drvenu konstrukciju obično predviđeni nosači na kojima se postavlja membrana.
Najčešće vrste hidroizolacije
Poliuretanski premazi – Poliuretanska membrana koja ne propušta vodu, a postaje čvršća u dodiru s vlagom. Traje obično duže od ostalih vrsta hidroizolacije, a i garancija je obično na duži rok.
Membrane – One takođe imaju dugotrajnu garanciju i visok kvalitet. Jednoslojne su, a imaju i ojačanje na bazi polivinilhlorida.
Bitumenske trake – Rađene su od bitumen i polimera od ataktičkog polipropilena, armirane poliester tkaninom. Lepi se gasnom plamenikom, a bitumenski lepak se ne koristi. Ova opcija je među najjeftinijim.
Hidroizolacija za terasu
Ako ste već krenuli u posao izolacije krova, nemojte preskočiti ni terasu, posebno što je reč o manjoj površini. Terase obično imaju nalepljene pločice ili betonsku ploču. Za keramiku, poznavaoci preporučuju providne poliuretanske premaze koji su dugotrajni i zadržavaju sjaj godinama.
Za betonsku ploču, savetuju jednokomponentni fleksibilni malter, ojačan cementnim vlaknima, i sa specijalnim polimerima. Obezbeđuje sigurnost od propustivosti.
