Svake godine stanodavci u Srbiji oštete državnu kasu za oko 50 miliona evra zbog utaje poreza na zakupninu. Stanari retko prijavljuju vlasnike, a vlasnici porez ne plaćaju, između ostalog jer je, kažu, visok.
Prema podacima popisa iz 2011. godine, u Srbiji se izdaje oko 260.000 stanova, od čega je polovina u Beogradu. Ekonomisti misle da smanjenje poreza, na primer, na devet ili deset odsto, kao što je u Republici Srpskoj, BiH i Crnoj Gori, ne bi dalo rezultate.
Pola miliona ljudi u Srbiji živi u iznajmljenim stanovima. Većina je pravno nezaštićena jer vlasnici ne sklapaju i ne overavaju ugovore o zakupu, ne prijavljuju im prebivalište.
Osim prema zakupcu, stanodavac neretko ne ispunjava obaveze ni prema državi – to jest ne prijavljuje Poreskoj upravi da izdaje stan i samim tim ne plaća porez koji je 20 odsto od visine zakupnine.
"On podleže prekršajnoj odgovornosti, Poreska uprava može da vodi prekršajni postupak, ali pod pretpostavkom da podstanar prijavi stanodavca. Oni verovatno izbegavaju da prijave stanodavca ukoliko žive u tom stanu da ne bi došlo do konflikta među njima. Obično kada dođe do konflikta oni se odlučuju na taj korak i odlaze u Poresku upravu, gde mogu da prijave stanodavca", kaže Ljiljana Spasojević iz Udruženja podstanara "Velegrad".
Za stan koji iznajmljuje za 200 evra mesečno, stanodavac bi trebalo da uplati 480 evra poreza godišnje. Previše, veruju vlasnici tih stanova.
Predsednik Udruženja stanodavaca iz Zrenjanina Dragan Cvjetićanin kaže da je drugi razlog što stanodavci ne plaćaju porez to što dobar deo već plaća pun iznos poreza na imovinu, a treći razlog je to što zakonski nisu zaštićeni od podstanara, koji ne plaćaju kirije, ruiniraju stvari.
"Nama se javljaju brojni podstanari koji su pokušali da prijave svog bivšeg stanodavca u Poreskoj upravi i nailazili na raznorazne prepreke odbijanja od strane Poreske uprave sa raznoraznim obrazloženjima, da to njima nije u interesu", kaže Ljiljana Spasojević.
Od Poreske uprave nismo uspeli da dobijemo odgovore na pitanja, između ostalih – koliko stanodavaca plaća porez, koliko država gubi od neplaćanja ove obaveze, koliko je prekršajnih prijava podneto i da li kontrolišu izdavanje stanova na dan koje donosi veliku zaradu.
"Dva su moguća načina da se taj porez u većoj meri naplati. Jedan je bolja poreska disciplina, što izvesno nemamo u državi, a drugi je veća kontrola. Ta veća kontrola se ne može u ovom trenutku obezbediti jer država nema dovoljno snage, konkretno radnika Poreske uprave, inspektora koji bi sve to mogli da sprovedu", navodi ekonomista Đerđ Pap.
A kada inspektori prekršajni postupak ipak sprovedu, kazna za stanodavca može biti i pet puta veća od utajenog poreza.
