Za one koji maštaju da se skuće u prestonici, priča o kupovini stana od 50 kvadrata za oko 24.500 evra zvuči više nego primamljivo. Pitanje je, međutim, koliko je realno da se kvadrat u Beogradu izgradi i proda za 490 evra. Stručnjaci smatraju da je ova računica biznismena Bogoljuba Karića za izgradnju "Tesla grada" teško ostvariva, ali on od svog nauma ne odustaje.
Po Srbiji i svetu Karić aktuelizuje projekat "BK grupe", koji je predstavljen pre godinu dana u Privrednoj komori Srbije, kada je najavljena izgradnja socijalnih stanova u beogradskom Makišu. Međutim, investitori i građevinci smatraju da te cene nisu realne za srpsku prestonicu. Jeftini kvadrat, kako kažu, zahteva besplatno zemljište i oslobađanje ostalih komunalnih taksi.
Građevinci tvrde da bruto cena kvadrata u trećoj zoni, kojoj pripada i Makiš, košta oko 650 evra, a da prodajna ne može biti manja od 900 evra. Priča bi, kažu, mogla biti drugačija jedino ukoliko se investitor oslobodi plaćanja zemljišta, naknada za njegovo uređenje i svih ostalih taksa koje podrazumevaju finansiranje izgradnje infrastrukture. U Gradu se, međutim, ne izjašnjavaju o pitanju ovih pogodnosti.
- Za manje od hiljadu evra po kvadratu se mogu graditi jedino tipski stambeni objekti na periferiji prestonice, i to na najjeftinijim lokacijama, na zemljištu za koje ne bi bile plaćene takse - objašnjava Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije. - To bi se moglo nazvati polufabričkom proizvodnjom, kada se grade veliki kompleksi od nekoliko hiljada objekata. Takva, tipska gradnja na lokacijama van Beograda bi mogla biti dosta jeftinija od obične. Ogromne objekte velike spratnosti su "Komgrap", "Rad" i "Ratko Mitrović" gradili po Rusiji i u Alžiru i oni se praktično slažu kao lego kockice. Elementi se liju i dižu se pregradni zidovi.
Direktor Građevinske direkcije Srbije Nebojša Šurlan je, za "Novosti", na obeležavanju početka izgradnje naselja "Zemunske kapije" rekao da u drugoj i trećoj beogradskoj zoni nije moguće napraviti isplativ projekat koji bi banka finansirala po ceni od 490 evra po kvadratu.
- U poslednjih pet godina smo napravili više od pola miliona kvadrata u Beogradu i prodali 5.000 stanova - rekao je Šurlan. - Direkcija funkcioniše na srpskom tržištu, po srpskim propisima, sa domaćim materijalima i izvođačima. Na osnovu naše analize, iz iskustva na 15 lokacija u Beogradu, proizvodna cena neto kvadratnog metra ne može da bude prosečno ispod 1.000 evra.
MASOVNA GRADNjA
Direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović kaže da ima više faktora koji će uticati na ostvarenje plana Bogoljuba Karića, ali da je on ostvariv ukoliko se svi elementi poklope.
- U pitanju je masovna izgradnja više hiljada stanova, na terenu koji je relativno ravan, a najveći problem je infrastruktura, jer ona najviše košta - rekao je Ignjatović. - Bez troškova za izgradnju kanalizacije, puteva, zemljišta i ostale infrastrukture, možda bi se i mogla postići ta cena.
