Za dalji rast osiguranja ključno je razvijanje svesti kod građana kojima se mora objasniti da sa veoma malim iznosima mogu da zaštite svoju imovinu.
"Na primer, ako se svaki dan tokom cele godine štedi po 50 centi, ušteđena suma je 120 evra. Sa tim iznosom možete da osigurate prosečnu kuću u Srbiji, a sa tim podacima je malo građana upoznato", kaže predsednik i generalni direktor Đenerali Srbija Andrea Simončeli.
"Ako je 40.000-50.000 evra vrednost prosečne kuće u Srbiji, onda sa 120 evra godišnje možete da pokrijete eventualnu štetu", rekao je Simončeli i slikovito objasnio da su u tom slučaju izdaci za premiju u rangu "jednog espresa dnevno".
Osiguravači bi, kako tvrdi Simončeli, morali da govore jednostavnim jezikom i da nude krajnje transparentne ugovore.
Simončeli je istakao da građani nikako ne treba da se oslanjaju isključivo na podršku Vlade, već je naveo da bi uloga države u oblasti osiguranja trebalo da se svede samo na poreske olakšice.
Kao jedan od zadataka osiguravača, prvi čovek Đeneralija je naveo stvaranje pula najvećih osiguravača koji bi ljudima koji žive u određenim opštinama trebalo da ponude pokrića protiv prirodnih katastrofa, i istakao da svest ljudi najbolje razvijati preko lokalnog nivoa.
Za razliku od Simončelija, koji tvrdi da je svest presudan faktor za uplatu polise osiguranja od elementarne nepogode ili prirodne katastrofe, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Kočović je istakla da bi država morala da uvede obavezno osiguranje od prirodnih katastrofa.
"Ne možemo da očekujemo da će doći do značajnog rasta svesti građana o važnosti ovog osiguranja ako se to nije desilo posle suše iz 2012. godine, niti posle prošlogodišnjih majskih poplava", istakla je ona.
Prema njenim rečima, u prilog tome ne ide ni sve lošiji životni standard gradjana, jer je više od 60 odsto ljudi na ivici siromaštva.
Ona je upozorila da država ništa ne preduzima kako bi se zaštitila od katastrofa jer ni nakon majskih poplava nisu preduzete preventivne mere, ne nabavljaju se protivgradne rakete, ne čiste se bujične vode....
Trebalo bi, kako ona tvrdi, izmeniti i teritorijalne zone rizika u Srbiji koje su, kako je navela, preuzete posle Drugog svetskog rata od stranih osiguravajućih kompanija i koje ne odražavaju pravo stanje stvari.
