Ponude banaka za preindeksiranje stambenih kredita iz švajcarskog franka u evro su neprihvatljive, jer je na taj način rata veća za oko 50 evra.
Modele za olakšanu otplatu koje je donela Narodna banka Srbije, prema sačinjenoj računici, jedino se isplati da se ostane na starim pozicijama, odnosno da nastave vraćanje zajmova u švajcarskoj valuti.
Naime, ukoliko bi prešli na evre, dobili bi kamatu od 3,5 do 4,45 odsto, a rata bi im u odnosu na dosadašnju bila uvećana u proseku od 50 do 70 evra zavisno od visine uzetog kredita.
U Srbiji stambene kredite u švajcarskim francima koristi oko 18.000 ljudi. Prema podacima banaka, gotovo da niko ne namerava da ove zajmove konvertuje iz franka u evre.
Narodna banka Srbije donela je odluku da se građanima zaduženim u francima ponude četiri rešenja za olakšanu otplatu, od kojih bi prve dve varijante trebalo da budu najpristupačnije, jer podrazumevaju pretvaranje kredita iz švajcarske u evropsku valuti ili po kursu koji je umanjen za pet odsto od srednjeg kursa evra u odnosu na franak ili po zvaničnom srednjem kursu NBS dinara prema evru i prema švajcarskom franku, koji važi na dan potpisivanja aneksa ugovora.
Kamata, međutim, u prvom slučaju iznosi oko 4,5 odsto, ili koliko važi na tržištu, odnosno primenjuje se za nove klijente koji tek uzimaju zajam. U drugoj varijanti je 3,5 odsto, ali nema umanjenja kursa.
“Banci dugujem još 49.400 "švajcaraca", uz mesečnu ratu od 256 franka ili 245 evra”, kaže M. V. iz Beograda. “Ako bih se odlučio da pređem na ponuđenu otplatu u evrima, odnosno da prihvatim prvi model, glavnica bi mi bila nešto manja zbog povoljnijeg kursa ili 45.000 evra, ali bi mi rata porasla na 307,5 evra ili za 62,5 evra", objašnjava klijent zadužen u “švajcarcima”.
"Po drugom modelu glavnica bi bila 47.340 evra, kao i do sada, dok bi mesečne obaveza iznosila 299 evra, što je znatno više nego što sada otplaćujem. Kamata koja mi se u prvom slučaju nudi iznosi 4,6 odsto, za drugi model 3,50 odsto, a na zajam u švjcarskim francima trenutno plaćam 3,31 odsto”, ističe on i dodaje da ukoliko banke ne ponude dodatne olakšice, niko od njih koji su zaduženi u francima, neće rešiti problem.
Neke banke su počele da vraćaju novac od više zaračunatih kamata u vreme izbijanja finansijske krize, odnosno kada su jednostrano, bezrazložno i bez objašnjenja podigle svoje marže. Sada smanjuju glavnicu klijentima, jer to nalaže zakon, koji je krajem marta stupio na snagu. Tako, nekome koje je imao glavnicu od 54.100 franaka, sada je smanjena za 4.700 i iznosi 49.400 "švajcaraca".
