Otkupna cena stanova u državnoj ili društvenoj svojini, kojih i dalje ima mnogo, značajno je povoljnija od tržišne.
Pravo otkupa imaju nosioci stanarskog prava, koji, posle potpisivanja ugovora sa prodavcem, u ovom slučaju to su opština, preduzeće ili javna ustanova, mogu stan da isplate u celosti ili na rate.
I dalje ima mnogo državnih stanova, gde su nosioci stanarskog prava započeli otkup na rate još devedesetih godina, dok neki, pak, do danas nisu otkupili stan dobijen od preduzeća ili opštine.
Nekada su se otkupljivali po izuzetno niskoj ceni, a sada ona zavisi od parametara koje svakog meseca izbacuje Republički zavod za statistiku.
Tako da ti stanovi sada nisu tako jeftini, ali su opet znatno povoljniji nego na tržištu nekretnina.
Oni koji su do sada plaćali na rate, a žele da otkupe stan u celosti, treba najpre da podnesu zahtev, i kada se izračuna cena stana, obračunava im se sve što su do sada platili i napravi se presek stanja i koliko još iznosi ostatak duga.
Primera radi, za stan od 45 kvadrata, koji su stanari otplaćivali 10-15 godina, kada se napravi presek ostane da se uplati još 10.000-15.000 evra.
Cena stana zavisi od prosečne mesečne zarade u Srbiji, površine stana, starosti zgrade, kvaliteta i spratnosti, položaja stana, lokacije… U zavisnosti kada se tokom meseca podnese zahtev, na tačnu cenu se čeka najviše 60 dana.
Ona se potom umanjuje po osnovu doprinosa za stambenu izgradnju, koji su kupac i njegov bračni drug plaćali u vreme socijalizma – 0,5 odsto po godini plaćanja doprinosa, a najviše do trećine cene stana.
Na ovako određenu cenu vojni invalidi imaju pravo na umanjenje u zavisnosti od invalidnosti do 50 odsto, a upola jeftiniji biće i stan koji otkupljuje porodica čiji je član poginuo u oružanim sukobima devedesetih godina.
Stan se može otkupiti u celosti, kada se na utvrđenu cenu dobija popust od 20 odsto, ili na najviše 480 rata. Tek kada se stan u celosti otkupi od države, može da se proda trećem licu.
Problema u otkupu stanova u javnoj svojini uglavnom nema, ali se može desiti da je stan otkupljen devedesetih, ali da to nije uvedeno u arhivu lokalne samouprave, koja još uvek ima na stanju tu nekretninu.
To se rešava tako što se nadležnom organu dostavi kupoprodajni ugovor između stanara i državnog organa, a ukoliko je stan prodat trećem licu, onda i kupoprodajni ugovori između stanara i trećeg lica.
