Da se energija mora trošiti racionalno, nije stvar obaveze, već potrebe, a izvesno je da Srbija mora učiniti više na tom planu. Naime, potrošnja primarne energije po društvenom proizvodu, merenom kupovnom moći, u Srbiji je oko 90 odsto veća nego u Evropskoj uniji, dok je prosečna ukupna potrošnja energije po domaćinstvu u Srbiji i EU približna.
Za smanjenje potrošnje energije potrebno je promeniti navike, a ponekad i samo malo više voditi računa o vremenu kada se energenti troše, izolaciji stana i drvenariji, vrsti uređaja, mestu gde stoje... Kada se energija racionalno koristi i štedi, štiti se kućni budzet, ali se, istovremeno, životna sredina i prirodni resursi čuvaju za buduće generacije.
Naravno da se svaki potrošač trudi da potroši što je moguće manje energenata da bi ih i manje platio, ali treba reći i da je za uštedu nekad potrebno samo malo, a nekad, bogami, i više. Naime, na nešto može da utiče sam potrošač, dok je za neke druge stvari potrebno da se potrudi država i obezbedi, recimo, povoljne uslove za izolaciju domaćinstava, obnovu drvenarije.
Najveći deo energije u domaćinstvima, oko dve trećine, potroši se za grejanje. Uz bolju izolaciju i kvalitetniju drvenariju potrošnja je i do šest puta manja, a ušteda se ostvaruje i korišćenjem savremenijih peći i gasnih kotlova. Ugradnjom termostatskih ventila na radijatorima, sobnog termostata i regulacije na kotlu, potrošnja energije za grejanje može se smanjiti 20 odsto. Važno je da vrata i prozori dobro zaptivaju, radijatori ne bi tebalo da su zaklonjeni, a smanjenjem temperature za jedan stepen Celzijusa štedi se oko šest odsto energije...
