Zbog velike ponude u glavnom gradu, visina kirije varira, a najviše zavisi od dela grada, od opremljenosti stana, autobuskih veza, blizine fakulteta, tržnih centara, supermarketa... Za 100 evra se nude garsonjere koje su udaljene nekoliko kilometara od centra grada, uglavnom u starogradnji, bez klime, sa starim nameštajem.
Često se dešava da u najjeftinijim domovima nedostaje nešto od bele tehnike - mašina za veš, televizor ili električni šporet. Najveća boljka najjeftinijih stanova je loša stolarija, stare pločice u kuhinji i kupatilu, trošni bojleri, kade. Nije retkost da se cena spusti i zbog toga što se pod "jednosobnim" stanom neretko izdaju preuređene dvorišne zgrade, prostorije u suterenu. Većina stanova u zgradama koje su zidane polovinom prošlog veka poseduje centralno grejanje, ali za nisku cenu zakupac se mora pripremiti na dotrajale krevete, improvizovanu kuhinju u hodniku, moguću vlagu u prostorijama...
Kao i svake godine, potražnja za stanovima biće veća predstojećih meseci, jer sa prolećem dolazi toplije vreme, što znači da će računi za struju i grejanje biti - niži. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima oko 260.000 stanova koji se izdaju.
Banjica i Voždovac su primamljivi za studente, jer se u ovom delu grada nalazi nekoliko fakulteta - FPN, FON, Saobraćajni, Farmaceutski... Mesečna kirija za najmanje stambene jedinice u ovim naseljima je između 130 i 150 evra. U voždovačkom naselju Kumodraž, cena garsonjera je još niža - oko 100 evra. Ovaj deo Beograda ima dobre autobuske i tramvajske veze sa centrom i ostalim delovima grada.
Garsonjere na Karaburmi, Mirijevu i u Višnjičkoj banji se mogu naći i do 130 evra. Za višu cenu nude se stanovi u novogradnji, sa liftom, klimom, garažom. Najskuplji domovi su na Starom gradu i Vračaru, gde lokacija diktira cenu, pa dobro opremljena garsonjera u "krugu dvojke" ide i do 250 evra, za koliko se može iznajmiti trosoban dom u Zemunu.
Na obodu grada, u Borči, Krnjači, Ceraku, Vidikovcu, Labudovom i Petlovom brdu iznajmljivanje stanova, relativno dobro opremljenih, košta oko 120 evra.
Novi Beograd i Zemun su i te kako primamljivi za stanovanje zbog blizine gradskog jezgra, dve reke, šetališta, pa za najam treba izdvojiti od 130 do 170 evra.
Oni koji kreću u potragu za novim domom, ne treba da olako poklanjaju poverenje agencijama za nekretnine, jer nisu sve pouzdane. Neretko se desi da su mnoge takve agencije neregistrovane ili fantomske, rade iz privatnog stana, unapred uzimaju novac uz obećanje da će interesentima pokazati prostor "kad gazda bude tu".
Dešava se da kada zakupac stana uplati novac na račun "agencije", kao povratnu poruku dobije spisak oglasa za stan. Kada zainteresovani ode na adresu, neretko se desi da vlasnik stana i ne zna za "dogovor" sa agencijom.
Novi Zakon o stanovanju bi mogao biti udar na džep budućih zakupaca, jer će njime država dobiti bazu stanova koji se izdaju, što će verovatno dovesti do masovnije naplate poreza na kiriju ali će možda i povećati kirije. Upravnik zgrade će od vlasnika stana koji se izdaje zahtevati sve podatke o podstanarima, što će državi omogućiti da dobije detaljnu bazu iz koje će se tačno videti ko iznajmljuje prostor i na kojoj adresi. Država očekuje da će imati veći priliv novca od poreza na kirije, koji iznosi 20 odsto od vrednosti rentiranja, zbog čega se očekuje da stanarine budu veće.
U UNUTRAŠNjOSTI JEFTINIJE
Iznajmljivanje stanova u unutrašnjosti Srbije je znatno jeftinije. Sa Beogradom, po ceni, jedino može da se uporedi Novi Sad. Kragujevac i Niš, kao značajni regionalni centri, imaju bogatu ponudu stanova. Uglavnom, tu se jednosoban ili dvosoban stan može iznajmiti od 80 do 200 evra. U Zrenjaninu, Subotici, Leskovcu, Kraljevu, Čačku i Novom Pazaru cene za izdavanje se kreću od 70 do maksimalnih 150 evra. U varošicama kao što su Požega, Smederevska Palanka, Kikinda, Ivanjica, Trstenik, rentiranje stana se kreće od 50 do 100 evra.
