Sudeći po agencijama za nekretnine, kirije su u Beogradu pojeftinije za 20 odsto u poslednjih nekoliko meseci. U širem centru jednosoban stan se može naći i za 150 evra, što je donedavno bilo nezamislivo. Agenti očekuju da će trend opadanja cena potrajati i u narednom periodu. Ovo je svakako lepa vest za podstanare u Beogradu, među kojima ima dosta studenata i sezonskih radnika.

Mnogi stanodavci čak pristaju da znatno snize cene onima koji već iznajmljuju nekretninu od njih, samo da ne bi došli u situaciju da traže nove stanare. Ukoliko i Vi imate problema sa pronalaženjem rentera, možemo Vam pomoći tako što ćemo objaviti Vaš oglas na našem portalu.

Rente su najviše snižene za stanove u širem “krugu dvojke”. Takođe, pojeftinili su i stanovi na Novom Beogradu jer se, kako navode agenti, mnogi zbog gužvi na mostovima opredeljuju za neki drugi deo grada ukoliko ne rade s te strane Save.

Na ovaj pad cena najviše su uticali sve lošija ekonomska situacija, ali i povećana ponuda na tržištu nekretnina. Kako za “Večernje novosti” ističe agentica Kaća Lazarević, novi talas pojeftinjenja može se očekivati kada budu stigla nova poreska rešenja. “Zbog novog sistema naplate, mnogi vlasnici nekretnina iz elitnih delova Beograda neće moći da plate namete, pa će biti prinuđeni da se odsele, odnosno da taj stan prodaju ili iznajme”, ističe ona.

U sličnim mukama su se našli i građani koji su podizali stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima. Zbog sve veće rate, njima se više isplati da stan prodaju, a sličan iznajme za duplo manje novca. Najveći gubitak, po svemu sudeći, doživljavaju vlasnici luksuznih stanova zbog toga što više i nema toliko stranaca koji su spremni da plaćaju visoke kirije.

Ekonomisti su dugo vremena upozoravali na “balon efekat”, govoreći da su kirije u velikim gradovima u Srbiji, a naročito u Beogradu, prenaduvane. Baloni su počeli da pucaju – žurka je u toku! Na radost podstanara, koji su, po ne tako davnim istraživanjima, činili veliki procenat populacije Beograda.

Izvor: Večernje novosti

GRAĐANI koji su krajem 2009. i tokom 2010. godine uzeli subvencionisane stambene kredite sa grejs periodom, od novembra ove godine plaćaće cele rate, koje su tri puta veće od dosadašnjih. Naime, prema uredbi, koja je doneta pre tri godine, korisnici stambenih zajmova uz dotaciju države mogli su da tokom perioda, koji ističe 31. oktobra ove godine, otplaćuju samo glavnicu, koja je minimalna u odnosu na kamatu, tako da je mnogima mesečna obaveza bila od 40 do 100 evra.

Za jedan broj porodica grejs period je bio dobar, jer su imali mogućnosti da novac ulože u nešto drugo ili da razliku do pune rate uštede. Neki su se opredelili za subvencionisani stambeni kredit nadajući se da će za godinu i po biti u boljoj poziciji da otplaćuju cele rate.

Građani koji su se odlučili za ovaj tip kredita su prilikom potpisivanja ugovora dobili plan otplate - kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke. - Njime je jasno definisana visina rate tokom grejs perioda, kao i po njegovom isteku, tako da su imali mogućnost da se pripreme za mesečna zaduženja koja će imati od kraja ove godine.

Primera radi, neko ko je uzeo minimalan subvencionisani stambeni kredit sa grejs periodom u iznosu od 30.660 evra, do novembra ove godine otplaćivaće svakog meseca samo 40 evra, a država 98 evra. Kada istekne grejs period, ukupne obaveze ovog građanina biće 138 evra ili više od tri puta nego kada je uzeo zajam.

Svake godine država menja uslove za subvencionisane stambene kredite. Ove godine su najliberalniji što se tiče učešća, koje je svedeno samo na pet odsto, nema limita za godine starosti i kamata je vrlo povoljna. Jedino ograničenje je to što se mogu kupovati samo novi stanovi.

PRVI ZAHTEVI

Građani će već od srede moći da podnose zahteve za nove subvencionisane kredite, a prvu isplatu očekuju početkom marta. Država je za ovu godinu namenila 1,2 milijarde dinara dotacija, ali postoji mogućnost da se one povećaju ukoliko bude većeg interesovanja.

KUPCI prvog stana iz programa neprofitnih ili socijalnih kvadrata uskoro bi mogli lakše da ostvare pravo na povraćaj poreza na dodatu vrednost. Istog nameta bi, s druge strane, bile oslobođene i firme koje posluju u slobodnim zonama. Ovo su neke od novina koje donose izmene i dopune Zakona o PDV-u. Dokument je „prošao Vladu“ i trenutno je u skupštinskoj proceduri. Kupci prvog stana iz programa socijalnog stanovanja do sada nisu imali pravo provraćaja PDV dok ne isplate čitavu vrednost nekretnine. Kada se predložene izmene usvoje, povraćaj će moći da ostvare čim otplate deo veći od PDV.

Kako bi se unapredio rad slobodnih zona, Vlada je predložila da se poreza na dodatu vrednost oslobodi promet robe i usluga unutar njih. Naime, firme koje međusobno trguju ne bi više plaćale PDV. Do sada su inače ove kompanije bile oslobođene PDV i carina prilikom uvoza repromaterijala i izvoza gotovih proizvoda. Izmenama Zakona o porezu na dobit, preduzeća u slobodnim zonama su oslobođene i ovog poreza od 10 odsto.

Izvor: Vecernje Novosti

BANKARI su u proteklih mesec i po dana od kako je stupio na snagu novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga morali da smanje svoje kamate na kredite i kreditne kartice. Bankari koji su pre četiri godine značajno povećali cene svojih usluga zbog finansijske krize ili poslovne politike, a da nisu naveli jasan razlog, sada su naterani da ih vrate.

To je obradovalo veliki broj građana, a najviše korisnike stambenih kredita u švajcarskim francima, kojima su rate od 2008. godine gotovo duplirane. Primera radi, klijent koji je otplaćivao stambeni zajam od 69.000 švajcarskih franaka sa ratom od 394 franka, morao je u novembru da izdvoji gotovo 34.500 dinara. Kamata mu je tada iznosila 3,95 odsto. U janauru, za isti zajam, kamata je umanjena na 2,75 odsto, a rata je pala na 317 švajcarskih franaka ili 27.500 dinara.

Dovoljno da korisnik stambene pozajmice „prodiše“. Građani koji su uzeli pre četiri godine veoma povoljne stambene kredite u švajcarskim francima nadaju se i da će ova valuta oslabiti, tako da mogu još lakše da servisiraju svoje rate.

I korisnici kreditnih kartica su odahnuli, jer su kamate kod pojedinih banaka čak prepolovljene, i znatno bliže cenama ove usluge u zemljama u okruženju. Tako je do donošenja zakona koji štiti građane kamata na korišćenje „mastarkard standard“ kartice bila 33,52 odsto, a sada je 16,33 odsto!

Banke su od sada u obavezi da svako podizanje kamate obrazlože i da o tome obaveste korisnika usluge. U obavezi su da u okviru efektivne kamate iskažu i sve nakande i troškove, kao i svoju maržu.

USKLAĐIVANjE SA KRETANjEM LIBORA

BANKE su i dalje u obavezi da usklađuju kamate na kredite i ostale usluge sa kretanjem libora, euribora za indeksirane zajmove ili sa beliborom ako su u pitanju dinarske pozajmice.

Za stambene kredite to je obično period od tri, odnosno šest meseci, a za dinarske usluge 30, 90 ili 180 dana, zavisno od ugovora koji je sklopljen. Za sada je libor, od koga zavisi formiranje kamate za kredite u švajcarskim francima, na nuli, euribor blago raste, dok naš belibor pada.

Izvor: Novosti

GRAĐANI prve povoljnije subvencionisane stambene kredite mogu da očekuju u februaru. Banke koje se odluče da podrže ovaj program narednih dana će potpisivati ugovore sa državom, a zatim i krenuti sa prijemom zahteva i odobravanjem zajmova. Građani koji su započeli sa uzimanjem subvencionisanog stambenog kredita u prošloj godini, koristiće ga po starim uslovima.

Za ovu godinu država je namenila 1,2 milijarde dinara, što može da pomogne da oko 800 porodica dođe do svog krova nad glavom. Osim svođenja učešća od pet odsto, smanjena je i kamatna stopa na oko 6,2 odsto, s tim što banke mogu da ponude i nižu. Za prateće troškove kredita, građani, na primer u Beogradu, moraju da izdvoje od 2.200 do 2.500 evra za prosečan stan od 50 kvadrata. Od toga najveći iznos se odnosi na osiguranje kod Nacionalne korporacije koje se kreće od 1.500 do 1.700 evra.

Subvencionisani stambeni kredit može da se koristi za kupovinu novoizgrađenih i stanova koji se zidaju, a poseduju odobrenje za izgradnju i potvrdu o prijemu dokumentacije.

Građani koji žele da kupe stari stan na kredit i dalje će to moći da čine po starim uslovima, odnosno učešće ostaje 20 odsto do vrednosti nekretnine. Tako na primer, za stan vredan 64.500 evra, korisnici subvencionisanog zajma za učešće izdvajaju 3.225 evra, a komercijalnog četiri puta više. Kamatne stope zavisno do banke su slične između dotiranih i kredita koje se finansiraju iz sredstava same banke i iznose od 6,20 do 6,80 odsto. Tako će rata subvencionisanog kredita biti u prvih 25 godina 318 evra, a kod komercijalne pozajmice 324 evra.

Izvor: Novosti

PODSTANARI u Srbiji uskoro će moći da reše svoje stambeno pitanje zadužujući se pod povoljnijim uslovima. U četvrtak je Vlada Srbije donela novu uredbu po kojoj se obavezno učešće za subvencionisane kredite smanjuje sa deset na pet odsto, ukida se starosna granica, a ove zajmove mogu da koriste građani sa primanjima do 150.000 dinara. Maksimalni iznos zajma je 100.000 evra, a kamatna stopa 6,2 odsto.

Nova uredba o subvencionisanju stambenih kredita, pomoći će najviše dobrostojećim građanima, jer je dozvoljena zarada limitirana na gotovo četiri prosečne plate u Srbiji. I dalje će oni sa primanjima oko 40.000 dinara teško dolaziti do svojih kvadrata, osim ako nemaju bračnog druga sa istom ili većom zaradom. Jer, za stan od 40 ili 50 kvadrata potrebno je da mesečno izdvoje 250, odnosno 320 evra.

Prema rečima Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, nova uredba o subvencionisanju je dobra, ali je pitanje ko će moći da koristi stambene kredite, pre svega zbog male platežne moći. Prema raspoloživim podacima, prosečan stambeni kredit u Srbiji iznosi 33.000 evra. Za ovaj iznos u našim većim gradovima može da se kupi nova garsonjera, što znači da podstanari, ipak, daju veće učešće.

- Država izdvaja za subvencije novac iz budžeta, odnosno uzima od poreskih obveznika i podstiče građevinsku industriju - kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta. - Ali to ne znači da treba kroz subvencije pomagati građanima koji imaju znatno veće plate od prosečnih u Srbiji. Mislim da bi limit trebalo ograničiti na dve prosečne zarade. Da je drugačija ekonomska situacija, ne bi bili potrebni limiti, ali u sadašnjim uslovima kada se zadužujemo da bismo pokrili deficit u budžetu, nije fer da se dotiraju imućniji građani.

Za ove kredite mogu da konkurišu i građani koji su zaposleni na određeno vreme kao profesori u visokoškolskim ustanovama, naučni saradnici i savetnici, zaposleni u naučnim institucijama i državni službenici.

Uredba će, veruju stručnjaci, doprineti oživljavanju tržišta nekretnina i domaće stanogradnje, ali time neće biti rešen problem nelikvidnosti u građevinarstvu.

- Sa jedne strane Ministarstvo za prostorno planiranje i rudarstvo predlaže uredbu o subvencionisanim stambenim kreditima, a sa druge povećava takse, takozvanu rudarsku rentu za 83 do 350 odsto - kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije.

- Ovim poskupljenjem najviše su pogođeni proizvođači cementa, pločica, cigle, crepa jer se taksa odnosi na mermer, kamen, pesak, glinu, krečnjak, šljunak i ostale sirovine. Prvo valjda treba da se pokrene privreda, da se uradi paket mera. Država sa jedne strane subvencioniše kupovinu stanova, kako bi podstakla njihovu izgradnju, a sa druge poskupljuje građevinske materijale. Administrativnim merama i povećanjem taksi i poreza doći ćemo u situaciju da se i ovo malo proizvodnje uguši.

KAMATA

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je u četvrtak da referentnu kamatnu stopu smanji za 0,25 procenata, tako da ona od petka iznosi 9,5 odsto.

- Očekujemo dalji pad inflacije uz mogućnost da se ona nađe ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja krajem prvog tromesečja ove godine - kažu u NBS.

Izvor: Novosti

Građanima već 15. februara ističe rok za plaćanje prve rate poreza na imovinu. I kada stignu poreska rešenja, neće biti iznenađenja. Obaveza će, zahvaljujući nedavnim izmenama Zakona o porezu na imovinu, biti ista kao i lane. Izmene ne dotiču samo građane, već i preduzetnike koji ne vode poslovne knjige.

Iako je trebalo da vlasnici vrednijih nepokretnosti ove godine odvoje znatno više novca na ime poreza, država je rešila da se iznosi ne menjaju. Stopa od maksimalnih 0,4 odsto obračunava se na nekretnine vredne do 10 miliona dinara. Za one skuplje, ona bi trebalo da se progresivno uvećava. Međutim, i tokom ove godine ukupan iznos poreza može da bude najviše za 60 odsto veći od obaveze propisane za 2009. godinu. Ova granica važila je i prošle godine.

Razlog za zamrzavanje poreza na imovinu je, kako su obrazložili predlagači, zaštita socijalnog položaja građana. Izmene Zakona su donele još jednu novinu. Ranije je od oporezivanja bilo izuzeto građevinsko zemljište do 10 ari, a ove godine izuzeće važi i za poljoprivredno i šumsko zemljište do iste površine. Kada je reč o poreskom oslobođenju, na zemljište pod objektom neće se plaćati porez. Do sada je oporezivanja bilo oslobođeno samo zemljište pod građevinskim objektom. Od ove godine obveznik poreza na imovinu postaje i onaj ko je stan kupio na lizing. On će snositi ovu obavezu iako je, dok ne otplati zaduženje, samo korisnik, a ne i vlasnik nepokretnosti.

Porez na imovinu je prihod lokalnih samouprava. One su zadužene i za pripisivanje visine poreske stope, ali ona ne može da bude veća od one zakonom propisane.

OLAKŠICE

Najveća poreska stopa za nepokretnost do 10 miliona dinara je 0,4 odsto procenjene vrednosti. Umanjenje po osnovu amortizacije iznosi 0,8 odsto godišnje, ili maksimalno 40 odsto. Takozvani poreski kredit, odnosno umanjenje po osnovu broja članova domaćinstva, iznosi 10.000 dinara za iznos poreza veći od 20.000 dinara, dok za porez manji od 20.000 umanjenje po osnovu poreskog kredita iznosi 50 odsto.

"Očekujem da ćemo početkom marta otvoriti gradilište i da će u roku od 16 meseci, kako je i planirano, to naselje biti završeno", kazao je Dulić agenciji Beta.

Naveo je da je 1. mart rok za završetak iseljavanja 27 porodica koje nelegalno žive na zemljištu predviđenom za izgradnju.

Dulić je kazao da je početak izgradnje planiran za kraj 2011, ali da tada niko nije znao da su tu nelegalno naseljene neke porodice.

On je istakao da će se u postupku raseljavanja poštovati sve međunarodne konvencije i da se neće ugrožavati ljudska prava.

"Ovako dobar projekat ne treba da bude skandalizovan ni sa čim", kazao je Dulić.

Prema njegovim rečima, u rašavanje ovog problema uključili su se Grad Beograd, Ministarstvo rada i socijalne politike i Komesarijat za izbeglice.

"Porodice koje tamo žive jesu porodice interno raseljene sa Kosova i Metohije, a neki ljudi su sa teritorije centralne Srbije. Svakoj od njih biće obezbeđen adekvatan smeštaj", kazao je Dulić.

Dodao je da u ovom trenutku tamo živi 27 velikih porodica, što znači da za nekoliko stotina ljudi mora da se nađe adekvatan smeštaj.

Delu tih porodica, kako je rekao, nađen je smeštaj u drugim delovima Beograda, deo je prihvatio da se odseli u druge gradove Srbije, a neki nisu prihvatili ni jedno rešenje i njima će Ministarstvo za rad i socijalnu politiku obezbediti adekvatan smeštaj.

Dulić smatra da cena kvadratnog metra neće biti veća nego u naselju na mestu nekadašnje voždovačke kasarne "Stepa Stepanović" - od 1.250 do 1.290 evra po kvadratnom metru.

Uredbom će, kako je precizirao, biti izbrisana starosna granica od 45 godina kao uslov da korisnik može da koristi kredita i povećan maksimalni limit neto plate sa sadašnjih 120.000 na 150.000 dinara, koji se odnosi na korisnika kredita i njegovog bračnog druga pojedinačno.

Komazec je naveo da će učešće države, koje se vraća u poslednjih pet godina otplate kredita, biti povećano sa sadašnjih 15 odsto od iznosa kredita na 20 odsto, što znači da će neophodno učešće kupca biti smanjeno sa sadašnjih 10 na pet odsto.

Predviđeno je smanjenje maksimalne kamatne stope za ove kredite sa sadašnjih 4,9 odsto, plus šestomesečni EURIBOR na 4,5 odsto, plus šestomesečni EURIBOR na godišnjem nivou, tako da će maksimalna kamatna stopa biti smanjena za 0,4 odsto na godišnjem nivou.

Ministarstvo prostornog planiranja biće ubuduće nadležno za donošenje uredbe o subvencionisanim stambenim kreditima. Prema predlogu budžeta za narednu godinu, za pomoć građanima u kupovini kvadrata izdvojeno je 1,2 milijarde dinara.

Kako najavljuje ministar Oliver Dulić, ukoliko potražnja za subvencijama bude veća, rebalansom će se obezbediti dodatna sredstva. Ministarstvo će predložiti novu uredbu, koja će omogućiti većem broju građana da podnesu zahtev za subvencionisane stambene kredite. Uslovi će biti povoljniji, jer će se prema predlogu ministarstva obavezno učešće sa deset sniziti na pet odsto.

Takođe, biće izbrisana starosna granica, a povećaće se i limit za neto platu korisnika kredita ili bračnog druga sa 120.000 na 150.000 dinara. Ministarstvo će predložiti i da se smanji kamatna stopa, ali će tome prethoditi razgovori Vlade Srbije i Narodne banke.

Uredba bi trebalo da bude spremna do kraja januara. Prema predlogu Ministarstva za prostorno planiranje povećao bi se i ulog države sa 15 na 20 odsto.

Subvencionisanim stambenim kreditima mogu da se pazare samo kvadrati u novogradnji za koje postoji uredna dokumentacija. Ako banka kreditira investitora onda je dovoljna i samo građevinska dozvola, a ako investitor ne zida pomoću zajma, onda stepen izgrađenosti mora da bude minimum 80 odsto.

Izvor: Vecernje Novosti