Energetski neefikasne zgrade nisu jedini razlog za nedovoljno tople stanove i visoke račune za grejanje. U mrežu i podstanice ulaže se tek toliko da bi toplane mogle da funkcionišu.
Nisu samo stari prozori i "goli" zidovi krivci za loše grejanje u zgradama. Toplota odlazi i zbog dotrajalog toplovodnog sistema, a upravo to "pumpa" račune u domaćinstvima koja grejanje plaćaju po utrošku. U mrežu i podstanice ulaže se tek toliko da bi toplane mogle da funkcionišu. Krpi se samo ono što je - neophodno.
To je potvrdio direktor niške "Toplane" Predrag Milačić, koji je rekao da energetski neefikasne zgrade nisu jedini razlog što pojedine Nišlije dobijaju čak i duplo veće račune za grejanje od prosečnih.
- Stare i neautomatizovane podstanice i to što je više zgrada povezano na istu podstanicu pumpa račune Nišlija. Mnoge podstanice zapravo su prepravljene stare kotlarnice koje su "uvučene u sistem daljinskog grejanja - ističe Milačić.
Gradonačelnik Niša Darko Bulatović kaže da su sanirani kvarovi na najproblematičnijem delu toplovodne mreže gde su gubici bili višestruki, a da je u obnovu toplovoda uloženo 80 miliona dinara.
Milovan Lečić iz Poslovnog udruženja toplana Srbije otkriva da naš toplovodni sistem jeste star, ali da su iz godine u godinu gubici sve manji. On, međutim, nije želeo da kaže koliki su to gubici toplana:
- Prema Uredbi o racionalnoj potrošnji energije, određuje se cena toplotne energije na osnovu precizno definisane formule koja ne dozvoljava da se neopravdani troškovi toplana prenesu na krajnjeg potrošača. Formula kaže tačno koliko toplana može da ima gubitaka. To znači da troškovi u distributivnoj mreži do podstanice idu na teret toplana, a od podstanice do radijatora teret snose vlasnici stanova.
Činjenica je da je većina lokalnih samouprava koje su odgovorne za sudbinu toplana, godinama "zaboravljala" da ulaže u sisteme na svojim teritorijama. Neekonomskim cenama vlast se dodvoravala građanima, dok su se remonti odvijali samo tamo gde je najkritičnije. Kilometri cevi starih i pola veka pucali su na niskim temperaturama, a i podstanice je pojelo vreme. Za nove - para nikada nije bilo.
Zato su građanima koji grejanje toplanama plaćaju po utrošku računi bili znatno veći. U niškoj "Toplani" priznaju da dok ne reše problem podstanica, na uplatnicama nikako ne mogu biti manji iznosi. Upravo to smatraju i potrošači u Nišu koji tvrde da ih njihova elektrana "dere" sa računima, jer meri isporučenu, a ne potrošenu energiju.
KREDIT ZA OTPLATU GASA
Niška "Toplana" zadužiće se 250 miliona dinara kako bi isplatila dugovanja koje ima prema dobavljaču gasa, kompaniji "Jugorosgas", najavio je direktor ovog preduzeća Predrag Milačić. Za prošlu grejnu sezonu dug "Toplane" prema dobavljaču iznosi 289 miliona dinara, a prema Milačićevim rečima, do početka novembra to preduzeće će podići 150 miliona od kredita.
