Ljudi su oduvek tražili odgovor na pitanje kako da im kuća koju grade bude zimi toplija a leti hladnija. Način na koji su se kuće nekad gradile, od naboja sa slamom kao izolacijom, drvetom za izradu prozora, najčešće duplih, danas se smatra zastarelom, tradicionalnom gradnjom. Međutim, prema uspostavljenim savremenim kriterijumima za gradnju, za kuće izgrađene na ovaj način možemo da kažemo da su energetski efikasne.
Dalja industrijalizacija i razvoj novih tehnologija i električnih uređaja doveli su do potrebe za povećanjem komfora. Ljudi su sve više naseljavali gradove, a samim tim se povećavala potreba za brzom i jeftinom gradnjom. Kuće su se gradile uglavnom bez izolacije, što je uslovilo potrebu za dodatnim zagrevanjem i hlađenjem, jer se energija smatrala jeftinom i dostupnom. Danas su posledice kontinuiranog iscrpljivanja prirodnih resursa, kao i neodgovarajućeg načina gradnje objekata, osim zagađenja prirode, dovele u pitanje čak i opstanak čoveka na Zemlji.
Sada se graditelji opet vraćaju na staro, ali uz moderne materijale. Međutim, mnogo puta su ekonomski i aspekt uticaja na životnu sredinu u međusobnom konfliktu i potrebno je još neko vreme da prođe kako bi eko kuća-postala uobičajen i ustaljen sistem gradnje.
Eko-kuće podrazumevaju sve načine izgradnje koji koriste obnovljive izvore energije i upotrebu energetski efikasnih tehnologija i metoda u projektovanju, vode se principima održivosti i korišćenjem prirodnih, zdravih, nezagađujućih i recikliranih materijala. Danas, svako planiranje i projektovanje okrenuto budućnosti mora da ima odgovoran i racionalan pristup potrošnji i proizvodnji energije. Prilikom projektovanja eko-kuće arhitekte imaju zadatak da uklope sve parametre koji se odnose na funkciju, estetiku i konstrukciju, kao i još jedan dodatni - energetsku efikasnost.
Parametri na koje naročito treba obratiti pažnju prilikom projektovanja i gradnje eko-kuće, i koji stvaraju bitnu razliku od gradnje standardnog tipa objekta su sledeći: termoizolacija mora biti dobro isprojektovana i izvedena kako bi se sprečio gubitak toplote; orijentacija kuće bi trebalo da bude takva da se maksimalno iskoriste prirodni resursi, na prvom mestu sunčeva svetlost; odnos zatvorenih i otvorenih površina na fasadi; pravilan izbor i raspored zimzelenog i listopadnog drveća i rastinja doprineće zaštiti od hladnih vetrova, kao i smanjenju gubitka toplote zgrade u zimskom periodu i onemogućavanju direktnog sunčevog zračenja, a i neposrednijem kontaktu sa prirodom, za vreme velikih letnjih vrućina. Gotovo svaka parcela ima neki veći ili manji “hendikep”. Zadatak arhitekte je da te hendikepe svojim projektom ublaži, anulira, ili čak pretvori u prednost.
Gradnja eko-kuće može da varira od jednostavnih struktura napravljenih od prirodnih materijala, pa do dizajna koncipiranog na bazi tehnologije, koristeći elemente kao što su solarni paneli, koji su, u stvari, najbolji način da sačuvate energiju, smanjite troškove, a možda i zaradite ukoliko proizvedu višak energije.
PASIVNA GRADNjA
Primer jedne kuće u Švajcarskoj koja je izgrađena od slame najbolji je pokazatelj koliko se, da bismo išli napred, moramo vratiti unazad, na stvari koje su bile dobre i na proverena rešenja. Takođe, sve više se okrećemo pasivnoj gradnji, gde se sunčeva svetlost koristi za zagrevanje objekata pasivno, kroz velike otvore na južnoj strani. Spoj savremene tehnologije i tradicionalnih materijala i primera iz prošlosti daje nove načine visoke energetske efikasnosti prilikom izgradnje objekata.
