Rok za plaćanje poslednje rate poreza na imovinu za ovu godinu ističe 14. novembra. Iako su poreska zaduženja u skladu s novim zakonom znatno veća, prema podacima lokalnih uprava prihoda, građani su redovnije plaćali obaveze. Blagi porast beleži se i kod firmi. Očekuje se da će ova godina biti rekordna po prihodima opštinskih budžeta od tog poreza.
Od poreza na kvadrate gradska kasa Beograda je od početka godine prihodovala više od 10 milijardi dinara, daleko više nego u celoj prošloj godini.
"Analizom koju je uradila Uprava prihoda grada Beograda, utvrđeno je da je to negde preko 70 odsto u odnosu na utvrđene prihode za prošlu godinu", kaže Slavica Gvozdić iz beogradske Uprave prihoda.
Zaprećene kazne i kamate podstakle su građane i firme da s lokalnim poreznicima što pre reše sve dileme o poreskom zaduženju. Rezultat je i nominalni i procentualni skok naplate. Najveći je u Kruševcu.
Mirjana Milanović iz kruševačke Uprave prihoda kaže da, što se tiče imovine fizičkih lica, za prva tri kvartala imaju 97 procenata naplate.
Zbog prelaska naknade za građevinsko zemljište u poresko zaduženje, preduzeća su se suočila sa velikim povećanjem poreza.
Primera radi, u Beogradu je njihovo ukupno zaduženje u prošloj godini bilo tri milijarde, a ove godine sedam i po milijardi dinara. Iako su poslali na hiljade opomena, gradski poreznici su samo 90 neplatiša prijavili sudu.
"Naša odluka je bila da pre svega idemo na obveznike koji ništa od ove godine nisu platili po kvartalima koji su dospeli, i visina neplaćenog poreza", navodi Gvozdićeva.
Najviše prijava moglo bi da bude posle 14. novembra. Odluku o kažnjavanju donosi sud.
Kazna za fizička lica je od 5.000 do 50.000 dinara. Za svaki dan kašnjenja sledi kamata.
U devet opština istočne Srbije u kojima nemačka organizacija GIZ finansira popis nekretnina koje nikada nisu oporezivane – prihodi lokalnih kasa značajno rastu.
"Sada imamo dnevno tri puta više priliva novca iz poreza na imovinu, imali smo pet meseci ljude koji su išli na teren, koji su popisali imovinu koja nije bila u evidenciji, tako da su opštine mogle da donesu nova rešenja", kaže Aleksander Grunauer iz nemačke organizacija GIZ.
U tradicionalno gastarbajterskim krajevima već kruži šala po kojoj se komšije više ne takmiče po spratu više na kući i lavu na kapiji, već visinom poreza na imovinu.
