Ministarstvo finansija iznenada odustalo od oporezivanja pripisanog prihoda od imovine. Vlasnici više nekretnina vrednijih od 50.000 evra, ipak, neće plaćati novi porez
Vlasnici dve i više nekretnina mogu da odahnu, jer, ipak, neće plaćati novi porez. Ministarstvo finansija i privrede u utorak je iznenada odustalo od uvođenja poreza na pripisani prihod od imovine. Ovaj namet trebalo je da pogodi vlasnike više stanova i kuća, vrednijih od 50.000 evra, u kojima ne žive i za koje već ne plaćaju porez na zakupninu. Ministarstvo, međutim, nije odustalo od ostalih izmena koje donose promene pet poreskih zakona.
Novi porez na pripisani prihod predviđale su izmene Zakona o porezu na dohodak građana i očekivalo se da će budžetu doneti dodetnih od pet do šest milijardi dinara. Iako najavljen na brifingu za novinare Milice Bisić, savetnice za poresku politiku u Ministarstvu finansija, od novog nameta ministar Mlađan Dinkić je odustao samo koji sat kasnije.
- Ta mera je dobra, ali moraće da sačeka bolja vremena - kaže Dinkić. - Želja je bila da se oporezuju oni koji imaju više nekretnina, ali smo shvatli da bi u ovom vremenu krize njome mogli da budu pogođeni i ljudi koji nemaju novca. Razgovarao sam sa mnogo građana koji su se žalili da su nekretnine vrednije od 50.000 evra nasledili i sada ne mogu da ih prodaju. Bogati građani svakako neće biti izuzeti. Oni će porez platiti, a do njih ćemo doći unakrsnom kontrolom prihoda i imovine. Nova zakonska rešenja predviđaju strože kazne za one koji sami ne prijave imovinu.
Nova pravila u oporezivanju zarada, s druge strane, trebalo bi da počnu da se primenjuju već od 1. juna. Poslanici će o izmenama ovog zakona raspravljati tokom maja. Od povećanja neoporezivog dela zarade za 2.224 dinara, privreda bi trebalo da oseti uštedu od oko 1,7 milijardi dinara godišnje, računica je Ministarstva finansija i privrede.
Dok se porez na zarade smanjuje za dva odsto, za isti procenat rastu doprinosi za PIO fond. To povećanje bi trebalo penzijskoj kasi da donese 15 milijardi dinara do kraja godine, a oko 26 milijardi dinara u 2014. Taj novac bi, inače, pristizao iz budžeta Republike Srbije. Istovremeno, u republičku kasu od poreza na zarade stići će nešto manje, tako da bi ona ove godine mogla da oseti rasterećenje od oko 12 milijardi dinara. Bez toliko novca, međutim, ove godine će ostati i budžeti lokalnih samouprava.
- Svi nivoi vlasti moraju da vode računa o rashodima - poručila je Milica Bisić, savetnik za poresku politiku u Ministarstvu finansija.
- Smanjuje se zavisnost nivoa penzija od poreza. Smanjenje stope poreza i povećanje neoporezivog iznosa više pogađa budžete opštine nego centralni budžet. Lokalne samouprave će imati manje prihode i važno bi bilo da razmotre koje rashode moraju da smanje i na koji način da iskoriste maksimalno kapacitet poreza na imovinu. Polovina opština naplaćuje pedeset odsto maksimalne poreske stope poreza na imovinu.
Od početka 2014. godine i lokalne samouprave će moći da povrate deo prihoda, oko 10 milijardi dinara. Toliko bi trebalo da im se slije od povećanja osnovice poreza na imovinu preduzeća. Obračun poreza na tržišnu umesto knjigovodstvenu vrednost treba da zameni sredstva koja će do početka 2014. godine "kapati" opštinama od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta.
NEĆE DA DERU KOŽU
Stalna konferencija gradova i opština protivi se novim poreskim pravilima. Njen predsednik, Saša Paunović, ističe da se predložene mere svode na otimanje para opštinama i potpuno poništenje finansijske decentralizacije.
- Da sve bude gore, pre samo šest meseci opštinama su ukinuti izvorni prihodi u okviru marketinškog ukidanja parafiskalnih nameta, čime su samo data krila sivoj ekonomiji - izjavio je Paunović. - Najavljene mere Ministarstva finansija neće pomoći privredi niti radnicima, tajkuni će biti bogatiji za 12 miliona evra, a od opština se traži da gule kožu sirotinji preko poreza na imovinu. Trpeće svi koji zavise od lokalnih investicija u infrastrukturu, jer će se upravo tu štedeti. Mi ćemo Vladi Srbije uputiti predlog naših mera u nameri da sprečimo totalni kolaps lokalnih samouprava.
REBALANS BUDŽETA
Paket poreskih zakona, prema rečima ministra Mlađana Dinkića, trebalo bi do kraja godine da uštede 32 milijarde dinara u budžetu. Ipak, moraće u jednom trenutku da se uradi rebalans budžeta.
- Rebalans će formalno biti izveden kroz smanjenje rashoda pojedinih ministarstava - rekao je Dinkić. - Ministarstva će morati da odustanu od nekih nabavki. Neće se menjati subvencije i podsticaji planirani u poljoprivredi. Pali su prihodi budžeta i to zbog manje potrošnje i "sive" zone, ali će deficit na kraju godine biti na nivou od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda.
